Ukupne neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji pale su za 8% prošle godine, predstavljajući značajan napredak ka klimatskoj neutralnosti EU. Veliki pad je rezultat smanjenja upotrebe uglja, rasta obnovljivih izvora energije i smanjene potrošnje energije širom Evrope, prema procenjenim podacima u najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pod nazivom „Trendovi i projekcije“. Godišnja provera EEA napretka EU u energetskim i klimatskim ciljevima naglašava da će zemlje članice EU morati da održe ovaj tempo kako bi postigle ciljeve Evrope u oblasti klime i energije.
U 2023. godini, ukupne neto emisije gasova sa efektom staklene bašte u EU smanjene su na 37% ispod nivoa iz 1990. godine, prema preliminarnim podacima u izveštaju „Trendovi i projekcije“ EEA. Nakon dve godine sporijeg napretka usled oporavka od COVID krize i energetske krize, EU ponovo beleži snažan pad emisija, krećući se ka klimatskoj neutralnosti. Ipak, kontinuirani napredak biće neophodan sve do 2030. godine i kasnije, navodi se u izveštaju.
Evropski zakon o klimi postavlja ambiciozne ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte – neto smanjenje od 55% u odnosu na nivo iz 1990. godine do 2030. i klimatsku neutralnost do 2050. godine, u skladu sa obavezama iz Pariskog sporazuma. Cilj uključuje neto uklanjanje emisija iz sektora korišćenja zemljišta, promene u korišćenju zemljišta i šumarstva (LULUCF), kao i emisije iz međunarodnog aviosaobraćaja i pomorskog prevoza, koji su regulisani zakonima EU. Evropska komisija je preporučila cilj neto smanjenja od 90% do 2040. godine.
Obnovljivi izvori preuzimaju glavnu ulogu
Ubrzano smanjenje emisija u evropskoj ekonomiji postalo je moguće zahvaljujući brzom rastu obnovljivih izvora energije i smanjenoj upotrebi fosilnih goriva. Prema procenama EEA, udeo obnovljive energije porastao je sa 10% u 2005. na 24% bruto finalne potrošnje energije u EU do 2023. godine. EU je takođe nastavila da smanjuje potrošnju energije: primarna potrošnja energije pala je za 19% od 2005. godine, dok je finalna potrošnja smanjena za 11% u istom periodu, prema ranim procenama za 2023.
Veliki pad emisija u sektoru energetike
Smanjenje emisija varira među ekonomskim sektorima u Evropi. U sektoru snabdevanja energijom, emisije su prepolovljene u odnosu na 2005. Industrijski sektor je takođe zabeležio značajno smanjenje emisija, za više od trećine u poslednje dve decenije, zahvaljujući poboljšanjima procesa i povećanju efikasnosti. Ova dva sektora čine većinu evropskog sistema trgovanja emisijama – Emission Trading System (ETS), a njihovo kumulativno smanjenje dovodi cilj smanjenja emisija do 2030. godine za ETS na dohvat ruke.
Situacija je drugačija u sektorima koji su obuhvaćeni Uredbom o raspodeli napora (Effort Sharing Regulation, ESR) koja ima nacionalne ciljeve smanjenja. Ovi sektori uglavnom obuhvataju emisije iz zgrada, transporta, otpada i poljoprivrede. Dok je sektor zgrada zabeležio značajno smanjenje emisija – sa padom od preko 30% od 2005. godine, sektori transporta i poljoprivrede pokazuju sporiji napredak.
Dalje od 2030. godine
Izveštaj EEA naglašava da održavanje tempa ka klimatskoj neutralnosti zahteva jasne i predvidljive politike nakon 2030. godine, uključujući dogovor o cilju neto smanjenja od 90% do 2040. godine i obezbeđenje odgovarajućih investicija za ekonomiju sa neto nultim emisijama u budućnosti.
Projekcije za 2040. i 2050. godinu otkrivaju sve veći jaz između očekivanih nacionalnih emisija i ciljeva EU.
O izveštaju
Izveštaj „Trendovi i projekcije u Evropi“ EEA istražuje istorijske trendove, nedavni napredak i očekivani budući napredak u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, rastu obnovljivih izvora energije i unapređenju energetske efikasnosti.
