Učestali i sve intenzivniji šumski požari u tajgama Sibira i Kanade mogli bi, paradoksalno, usporiti globalno zagrevanje i smanjiti gubitak arktičkog leda u narednih 35 godina, pokazuje novo istraživanje Univerziteta u Vašingtonu, objavljeno u prestižnom časopisu PNAS.

Koristeći modele klimatskih procesa i stvarne podatke o porastu požara, naučnici su došli do zapanjujućeg zaključka: dim iz ovih požara mogao bi smanjiti globalno zagrevanje za 12%, a arktičko za čak 38%.

Srž ovog efekta leži u aerosolima koje požari ispuštaju u atmosferu. Oni povećavaju refleksiju sunčevih zraka i posvetljuju oblake. Rezultat? Tokom leta snižavaju temperature u severnim oblastima, usporavaju topljenje leda i vode do hladnijih zima. Iako se požari dešavaju leti, njihov efekat se najviše oseća zimi, jer deblji sloj leda tada opstaje duže.

Nove klimatske projekcije menjaju dosadašnja predviđanja

Raniji klimatski modeli nisu predviđali ovakav scenario jer su polazili od pretpostavke konstantnog nivoa požara. Međutim, poslednja decenija – naročito 2019. i 2023. godina – beleže dramatičan porast požara u Sibiru i Kanadi.

Novi modeli sada predviđaju četvorostruko povećanje šumskih požara do 2060. godine, što značajno menja sliku budućih klimatskih promena.

Ovo ipak nije dobra vest za planetu

Iako na prvi pogled zvuči kao pozitivan efekat, naučnici upozoravaju da se ne treba zavaravati. Požari i dalje imaju ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje, biodiverzitet i šumske ekosisteme. Ako se šume do kraja izgore, hladeći efekat će nestati, a trendovi će se preokrenuti u suprotnom pravcu, prenosi Bug.

Zato, poručuju autori studije, cilj istraživanja nije slaviti požare, već bolje razumeti klimatske procese i naglasiti koliko je važno pažljivo upravljanje vatrom i prirodom u budućnosti.