EvropŠpanija, Francuska i Portugal nisu među 10 klimatski najotpornijih prestonica, pogledajte kompletnu listu
Prestonice severne i istočne Evrope otpornije su na ekstremne posledice klimatskih promena od drugih evropskih gradova, pokazuje jedna od najvećih baza podataka o klimatskoj adaptaciji.
Evropa je označena kao kontinent koji se najbrže zagreva na planeti, što otvara prostor za sve ekstremnije vremenske pojave poput smrtonosnih toplotnih talasa, šumskih požara i poplava.
Prema izveštaju Copernicus Climate Change Service (C3S), topli vremenski uslovi i temperature iznad proseka zabeleženi su prošle godine na najmanje 95 odsto evropskog kontinenta.
Evropska unija navodi da ovaj izveštaj „naglašava hitnost“ smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte na neto nulu i „jačanja otpornosti na klimatske uticaje“.
Najotpornije evropske prestonice na klimatske promene – rang lista
Novi indeks poljske inicijative COOLCITY analizirao je više od 11.000 urbanih područja širom Evrope kako bi procenio koji gradovi su fizički najbolje pripremljeni za suočavanje sa klimatskim izazovima.
Na čelu projekta nalazi se kompanija MGGP Aero, specijalizovana za aerofotogrametriju i daljinsku detekciju, a COOLCITY Index (CCI) kombinuje satelitske podatke, lasersko skeniranje iz vazduha i veštačku inteligenciju za analizu urbanih sredina.
CCI procenjuje prirodne i izgrađene karakteristike koje štite gradove od vrućina, poplava i suša. Svaki grad ocenjuje se na skali od nula do 10 prema pet ključnih izazova prilagođavanja: propustljivosti zemljišta, stanju vegetacije, biodiverzitetu, stanju voda i termalnim uslovima.
Među evropskim prestonicama, Stokholm u Švedskoj zauzeo je prvo mesto sa CCI ocenom 6,7. To je povećanje od 0,3 u odnosu na prošlu godinu, čime je Viljnus u Litvaniji pao sa prvog mesta.
Top 10 klimatski najotpornijih prestonica Evrope i njihove ocene:
Stokholm, Švedska: 6,7
Viljnus, Litvanija: 6,4
Riga, Letonija: 6,3
Talin, Estonija: 5,9
Helsinki, Finska: 5,8
Zagreb, Hrvatska: 5,8
Bratislava, Slovačka: 5,7
Varšava, Poljska: 5,7
Berlin, Nemačka: 5,6
Prag, Češka: 5,5
Zašto je Stokholm klimatski najotpornija prestonica Evrope
Stokholm je ostvario visoku ocenu za propustljivost zemljišta (8,4 od 10), što znači da velika količina kiše može da prodre u zemlju umesto da izazove poplave.
Geografija igra veliku ulogu Stokholm je okružen šumama i rezervatima prirode, ali je grad takođe ulagao u očuvanje te prednosti. Nakon imenovanja prvog „službenika za drveće“ 2001. godine, gradsko drveće je napredovalo zahvaljujući izumu takozvanih „stokholmskih jama za drveće“, koje stvaraju uslove slične šumskom zemljištu ispod tvrdih površina, hrane korenje i upijaju kišnicu.
Zbog toga je grad ostvario i dobar rezultat kada je reč o stanju vegetacije (6,2), koje ocenjuje zdravlje i rasprostranjenost drveća i zelenih površina koje hlade gradove i upijaju vodu, prenosi Euronews.
Sve to, u kombinaciji sa jedinstvenom strukturom grada koji se prostire na 14 ostrva, gde se slatkovodno jezero Melaren uliva u Baltičko more, doprinelo je i visokoj oceni za termalne uslove (6,7), jer gradske površine imaju mnogo prirodnih mehanizama za hlađenje.
Razgranati vodeni putevi grada doneli su mu i dobru ocenu za stanje voda (6,4), koja odražava njihov kvalitet i rasprostranjenost. Kada je reč o biodiverzitetu, Stokholm je dobio ocenu 5,6.
Foto: Magnific/wirestock
