Južni pol Sunca – do sada potpuno neistražen i nedostupan ljudskom oku, prvi put je snimljen zahvaljujući svemirskoj letelici Solar Orbiter, zajedničkoj misiji Evropske svemirske agencije (ESA) i NASA-e.
Ova revolucionarna posmatranja otkrila su haotičan mozaik magnetne aktivnosti na Sunčevom južnom polu, regiji za koju naučnici veruju da je ključna za razumevanje preokreta Sunčevog magnetnog polja koji se dešava približno svakih 11 godina.
„Po prvi put u istoriji pokazujemo čovečanstvu snimke Sunčevog pola“, izjavila je profesorka Kerol Mandel, direktorka naučnog sektora ESA-e. „Sunce je izvor života, ali i potencijalna pretnja za naše energetske i komunikacione sisteme. Razumevanje njegovog ponašanja postaje sve važnije.“
Letelica je u martu 2024. snimila Sunčev južni pol iz ugla od 15 stepeni ispod ekvatora, što je omogućilo prvi ovakav pogled iz te perspektive. Za razliku od Zemlje, čiji magnetni polovi ostaju stabilni, Sunčevo polje se redovno preokreće, a tada dolazi i do intenzivnijih pojava, više sunčevih pega, oluja i erupcija.
Prvi podaci otkrili su fragmentisan obrazac magnetnog polja, sa isprepletenim severnim i južnim polaritetima, predviđen u simulacijama, ali nikada ranije viđen. „Sunčevi polovi su za nas doslovno bili terra incognita“, rekao je profesor Sami Solanki, direktor Instituta Maks Plank za proučavanje Sunčevog sistema.
Ova magnetna dinamika rezultat je neujednačene rotacije Sunca – ekvator se okreće brže (na svakih 26 dana) nego polovi (na svakih 33), što uvija i rasteže magnetne linije sve dok se ne preokrenu.
„Sunce se iz mirne zvezde povremeno pretvara u izuzetno aktivan i buran objekat, sa eksplozijama koje mogu uticati i na Zemlju“, objašnjava profesorka Lusija Grin iz Univerzitetskog koledža u Londonu.
Iako postoje modeli koji pokušavaju da predvide vrhunac sunčeve aktivnosti, oni još uvek nisu dovoljno precizni. Naredni minimum aktivnosti očekuje se za oko pet do šest godina, a posmatranja poput ovih ključna su za unapređenje prognoza.
Solar Orbiter će do kraja 2026. nastaviti da kruži oko Sunca pod sve većim uglom, a do 2029. očekuje se da dostigne orbitu nagnutu čak 33 stepena – otvarajući potpuno novu perspektivu za proučavanje naše zvezde.
