Naučnici predviđaju da će se rotacija Zemlje ubrzati dovoljno da između jula i avgusta nastanu tri dana koji će biti kraći nego obično. Jedan od tih dana je bio 9. jula. Ako ste imali utisak da vam je dan stvarno trajao prekratko da biste sve stigli, možda je razlog tome bio to što jučerašnji dan zaista jeste bio kraći.
Sat je „izgubio“ čak milisekundu ili više, zbog uticaja položaja Meseca u odnosu na Zemlju, koji menja brzinu rotacije naše planete.
Da li se Zemlja zaista okreće brže?
Zemlji je potrebno 24 časa da se jednom potpuno okrene oko svoje ose što iznosi tačno 86.400 sekundi. Kada se dan skrati ili produži za određeni broj milisekundi, ta razlika se naziva „dužina dana“ (eng. length of day), prema sajtu TimeAndDate. Do 2020. godine, najkraći dan ikada zabeležen atomskim časovnicima bio je kraći za -1,05 milisekundi – što znači da se Zemlja okrenula 1,05 milisekundi brže od standardnog dana.
„Od tada, Zemlja svake godine obara taj rekord za oko pola milisekunde“, napisao je astrofizičar Grejem Džouns za TimeAndDate. Vrhunac toga dogodio se 5. jula 2023, kada je zabeležena najkraća rotacija u istoriji: dan je trajao -1,66 milisekundi manje nego uobičajeno.
Iako su ovakva odstupanja očekivana, najnovija istraživanja sugerišu da i ljudske aktivnosti doprinose promenama u Zemljinoj rotaciji. NASA-ini naučnici izračunali su da topljenje leda, smanjenje zaliha podzemnih voda i porast nivoa mora zapravo povećavaju dužinu dana od 2000. godine za oko 1,33 milisekunde po veku.
Naučnici očekuju da će se rotacija Zemlje ubrzati toliko da će tokom jula i avgusta postojati tri dana kraća od uobičajenih. Prvi takav dan je upravo bio sreda, 9. jul, a predviđa se da je „dužina dana“ bila -1,30 milisekundi, prema podacima sajta TimeAndDate.
Sledeći skraćeni dani biće još kraći: 22. jula predviđa se -1,38 milisekundi, a 5. avgusta čak -1,51 milisekundi. U tim danima, Mesec će se nalaziti na najdaljoj tački u odnosu na Zemljin ekvator, što menja njegovu gravitacionu silu i čini da se Zemlja okreće za nijansu brže oko svoje ose, prema sajtu LiveScience.
Hoće li ubrzani dani biti primetni?
Naravno, verovatno nećete u potpunosti primetiti ovako sićušnu razliku u okviru svog standardnog 24-časovnog dana. Ali naučnici koji upravljaju atomskim časovnicima mogli bi da imaju problem. Atomski časovnici, uvedeni 1950-ih, zamenili su ranije metode merenja dana koje su se oslanjale na položaj Sunca i rotaciju Zemlje. Ovi časovnici mere vreme u nanosekundama (milijarditi deo sekunde) i sinhronizovani su globalno sa tzv. koordinisanim univerzalnim vremenom (UTC).
Ako dođe i do najmanjeg poremećaja u merenju vremena, to može da izazove probleme u funkcionisanju kompjutera, servera, GPS signala i drugih sistema koji zavise od tačnog vremena, upozorio je fizičar Dejvid Gozard sa Univerziteta Zapadne Australije u izjavi za Guardian.
