Iako cene nekretnina u Sarajevu, Banjaluci, Beogradu i na hrvatskom primorju i dalje obaraju rekorde, klimatski faktori na razvijenim tržištima već postaju važan element u proceni vrednosti nekretnina.
Dok se na Balkanu kupci još prvenstveno vode lokacijom i kvadraturom, u Evropskoj uniji sve više pažnje posvećuje se energetskoj efikasnosti, otpornosti objekata na klimatske promene i budućim troškovima korišćenja.
Na prvi pogled, tržište nekretnina u regionu deluje potpuno otporno na vremenske prilike. Tokom letnjih meseci gradovi se bore sa dugotrajnim toplotnim talasima i temperaturama iznad 35 stepeni, ali potražnja za stanovima i dalje ne jenjava.
Međutim, iskustva razvijenih tržišta pokazuju da ekstremne vrućine više nisu samo pitanje komfora ili jačine klima-uređaja. Klimatske promene postaju deo ekonomske računice, a investitori i banke sve više procenjuju koliko će neka nekretnina biti skupa za korišćenje u narednim decenijama, pi[u Nezavisne.
Energetska efikasnost postaje deo vrednosti nekretnine
Evropska komisija kroz Zajednički istraživački centar (JRC) upozorava da su kvalitet stanovanja i energetska efikasnost sve važniji zbog klimatskih promena. U izveštaju se navodi da su stanovanje i energetsko siromaštvo usko povezani, jer loše izolovani objekti povećavaju troškove grejanja i hlađenja, što direktno utiče na finansijsko opterećenje domaćinstava.
Prema istom dokumentu, čak 18,5 odsto domaćinstava u Evropskoj uniji 2023. godine živelo je u objektima koji nisu pružali odgovarajuću zaštitu od temperaturnih ekstrema.
ECB: Klimatski rizici utiču na finansijski sektor
Da klimatske promene više nisu samo ekološko pitanje potvrđuje i Evropska centralna banka (ECB).
U svom izveštaju o finansijskoj stabilnosti ECB upozorava da fizički klimatski rizici, uključujući toplotne talase, suše, poplave i požare, mogu dovesti do promene vrednosti imovine i povećati rizike za banke i investitore. Posebno se naglašava da su finansijske institucije sve izloženije nekretninama koje se nalaze na područjima pogođenim klimatskim promenama.
To ne znači da će cene nekretnina automatski padati, ali znači da klimatski rizici postaju jedan od faktora koje banke, osiguravajuće kuće i investitori sve pažljivije prate.
Investitori menjaju prioritete
Sličan trend pokazuje i istraživanje Emerging Trends in Real Estate Europe 2026, koje zajednički objavljuju PwC i Urban Land Institute (ULI).
Čak 83 odsto ispitanika smatra da je fizički klimatski rizik jedan od najvažnijih ESG faktora prilikom finansiranja i ulaganja u nekretnine, odmah iza energetske efikasnosti.
Izveštaj takođe navodi da investitori sve češće analiziraju otpornost objekata na klimatske promene, dok osiguravajuće kuće prilagođavaju premije rizicima kojima su pojedine lokacije izložene.
Šta to znači za Balkan?
Na Balkanu još ne postoji zvaničan “popust na vrućine”, niti postoje istraživanja koja pokazuju da ekstremne temperature već direktno utiču na cene stanova.
Ipak, pojedini stručnjaci za nekretnine primećuju da kupci sve češće obraćaju pažnju na kvalitet izolacije, energetsku efikasnost objekta, orijentaciju stana i sisteme grejanja i hlađenja.
Takvi kriterijumi, koji su do pre nekoliko godina bili sporedni, postepeno postaju važan deo odluke o kupovini.
Troškovi korišćenja postaju važniji
Jedna od najvećih promena jeste činjenica da kupci danas ne gledaju samo cenu kvadrata, već i buduće troškove života u stanu.
Loša izolacija znači veću potrošnju električne energije tokom leta i veće račune za klimatizaciju, dok energetski efikasni objekti dugoročno donose niže troškove održavanja.
Zbog toga se sve više govori o tome da će upravo operativni troškovi biti jedan od faktora koji će u budućnosti praviti razliku između kvalitetnih i manje atraktivnih nekretnina.
Ekstremne vrućine na Balkanu još nisu dovele do pada cena kvadrata, niti postoje istraživanja koja bi to dokazala. Međutim, evropski trendovi jasno pokazuju da energetska efikasnost, klimatska otpornost i budući troškovi korišćenja postaju sve važniji kriterijumi prilikom procene vrednosti nekretnina.
Ako se isti trend nastavi i u regionu, kupci više neće gledati samo lokaciju i kvadraturu, već i to koliko će ih stan koštati za deset ili dvadeset godina.
Foto: Magnific/jayzynism
