Uvođenje standarda za zgrade sa skoro nultom potrošnjom energije (NZEB) kroz Direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada predstavlja važan korak ka energetski efikasnoj budućnosti. Svi novi javni objekti u članicama EU (od 2019. godine) i sve nove zgrade (od 2021. godine) moraju imati visoku energetsku efikasnost i vrlo nisku potrebu za energijom, koja se značajno pokriva iz obnovljivih izvora energije u neposrednoj blizini ili na licu mesta.
Kao članice Energetske zajednice, kandidati za članstvo u EU iz regiona Zapadnog Balkana takođe su obavezani da primene NZEB standarde, a većina zemalja trenutno radi na uvođenju svojih nacionalnih definicija NZEB standarda kako bi ispunila zahteve.
Studijsko putovanje koje su organizovali KfW i Fraunhofer institut za građevinsku fiziku predstavilo je zgrade sa skoro nultom i plus-energetskom potrošnjom.
Sa gotovo 40 učesnika, uključujući kolege iz KfW iz regiona Zapadnog Balkana, partnere iz ministarstava i drugih implementacionih agencija, kao i spoljne saradnike, putovanje je naglasilo kolektivnu posvećenost energetskoj efikasnosti u građevinarstvu. Ova tura omogućila je praktične prikaze evropskih zahteva za energetsku efikasnost, olakšavajući prenos ideja. Putovanje je finansirano iz Regionalnog programa energetske efikasnosti, instrumenta Okvira za investicije na Zapadnom Balkanu za realizaciju vodeće inicijative 6 – Talas renovacije iz Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan.
Tom prilikom, Heike Erhorn-Kluttig iz Fraunhofer instituta izjavila je: „Fraunhofer je razvio energetske koncepte za pilot projekte zgrada sa visokom energetskom efikasnošću i procenjivao njihovu realizaciju više od 30 godina. Počeli smo sa solarnim kućama, a nastavili sa kućama niske potrošnje energije, tro-litarskim kućama, kućama sa nultom potrebom za grejanjem, pa čak i objektima sa viškom energije. Trenutno se fokusiramo na zgrade i kvartove sa nultim emisijama. Pilot projekti su važni kako bi se tržištu pokazalo šta je tehnički izvodljivo i trasirao put ka ambicioznijim zahtevima za energetsku efikasnost i energetski efikasnijim zgradama.”
Tura je započela posetom školi Louise-Otto-Peters u Hokenhajmu ( glavna fotografija) , koja može da primi do 280 učenika. Toplotna pumpa snage 29 kW sa sistemom skladištenja leda i 14 solarnih kolektora obezbeđuje energetsku efikasnost i pasivno hlađenje tokom leta. Centralni sistem ventilacije mehanički vraća preko 80% toplote, smanjujući gubitak toplote zimi. Ova škola proizvodi više energije nego što troši, predstavljajući primer energetski efikasnog dizajna.
Bahnstadt, nekadašnje železničko čvorište u Hajdelbergu
Grupa je posetila Bahnstadt, nekadašnje železničko čvorište u Hajdelbergu. Ovaj kvart bez emisija prostire se na 116 hektara i dom je za više od 6.000 stanovnika, a tu radi oko 6.000 ljudi. Sa procenjenom investicijom od oko dve milijarde evra, Bahnstadt je najveće naselje pasivnih kuća na svetu, znatno smanjujući energetske potrebe i premašujući nemačke propise. Od 2013. godine, kombinovana toplana na drvnu biomasu učinila je Bahnstadt kvartom sa nultom emisijom, pokazujući primer održivog urbanističkog planiranja.
Aktiv-Stadthaus u Frankfurtu
Aktiv-Stadthaus u Frankfurtu, deo programa „Kuća energetske efikasnosti Plus“, kombinuje štednju energije sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora. Zgrada proizvodi više energije nego što joj je potrebno, a višak koristi za e-mobilnost ili skladištenje. Svaki stan ima svoje brojilo za struju i grejanje, omogućavajući stanarima da prate potrošnju i uporede rezultate sa ostalima, što ih podstiče na uštedu energije. Zgrada nudi uglavnom stanove bez prepreka, energetski efikasne aparate i mogućnost iznajmljivanja električnih vozila i korišćenja lokalno proizvedene energije.
KfW Westarkade
KfW Westarkade je izuzetno cenjena, ekološki prihvatljiva poslovna zgrada i jedna od najzelenijih u svetu. Ova 15-spratna zgrada, deo sedišta KfW grupe, uključuje konferencijski centar i kancelarije za do 700 zaposlenih. Njena jedinstvena konstrukcija integrisana je sa užurbanom ulicom i obližnjim botaničkim vrtom Palmengarten. Zgrada se prirodno provetrava putem podzemnih kanala i koristi geotermalnu energiju za grejanje kroz aktivaciju betonskih ploča.
„Geometrija zgrade u skladu sa dva glavna pravca vetra omogućava bolju ventilaciju kroz fasadu, kao i smanjenje opterećenja vetrom, što je dovelo do smanjene strukturalne armature zgrade i uštede troškova“, izjavio je tokom posete Ralf Kynast, vodeći energetski inženjer u KfW.
Zbog izuzetnog dizajna, KfW Westarkade je 2011. godine proglašena za „Najbolju visoku zgradu u svetu“ od strane Saveta za visoke zgrade i urbani habitat.
Photo: KfW, Fraunhofer institut za građevinsku fiziku, Bahnstadt,
