SAD i Kina ulaze u novu svemirsku trku, obe zemlje planiraju povratak na Mesec do kraja decenije. Ovoga puta ulog nije samo naučni, već i geopolitički, jer se Mesec sve više posmatra kao izvor izuzetno vrednih resursa.

Privatne kompanije već ulaze u „mesečevu zlatnu groznicu“. Finska firma Bluefors nedavno je potpisala ugovor sa startapom Interlune o kupovini do 10.000 litara helijuma-3, izotopa koji bi mogao postati gorivo budućnosti za nuklearne fuzijske reaktore i hlađenje kvantnih računara. Na Zemlji je gotovo nepostojeći, ali ga na Mesecu ima mnogo više, zahvaljujući delovanju solarnih vetrova.

Ipak, pred Interluneom je ogroman izazov, dokazati da je vađenje helijuma-3 ekonomski isplativo. Za prikupljanje većih količina potrebno je preraditi milione tona mesečevog tla, a sama doprema opreme bila bi astronomski skupa.

U trku se uključio i Blue Origin Džefa Bezosa, koji planira da iz orbite mapira mesečeve resurse, uključujući helij-3 i vodeni led, važan za proizvodnju kiseonika, vode i raketnog goriva.

Prema mišljenju stručnjaka, prva zemlja koja razvije nuklearni izvor energije na Mesecu mogla bi steći prednost i praktično uspostaviti „zonu kontrole“ nad delom mesečeve površine.

Iako kompanije već potpisuju milijarderske ugovore, realnost je da je fuziona tehnologija još uvek daleko od praktične primene, a stvarne zalihe helijuma-3 tek treba potvrditi.

Interlune planira da tokom naredne godine pošalje kameru na Mesec kako bi izmerio koncentracije helijuma-3 — u nadi da će time pokrenuti novu eru svemirskog rudarstva.