Srbija je 2023. godine proizvela oko 3,07 miliona tona komunalnog otpada. Od ukupno proizvedenog otpada, oko 2,6 miliona tona je odloženo, od čega je oko 1,3 miliona tona odloženo na sanitarnim deponijama. U Srbiji postoji 10 regionalnih (5 javnih) i 2 lokalne sanitarne deponije.

U toku je višeakterski proces uvođenja i unapređenja regionalnih sistema upravljanja otpadom sa ciljem postizanja poboljšane strukture upravljanja komunalnim otpadom kroz povećanu stopu reciklaže, smanjenje odlaganja biorazgradivog otpada na deponijama i eliminisanje odlaganja otpada na nehigijenskim deponijama, jedan je od zaključaka sa radionice Industrijska simbioza i cirkularna ekonomija – put ka održivom poslovanju, posvećene konceptima industrijske simbioze i cirkularne ekonomije kao ključnim pravcima ka održivom poslovanju.

Ovaj proces zahteva značajna finansijska sredstva i koordinisane akcije širokog spektra zainteresovanih strana, rečeno je na radionici koju je organizovala Komora italijansko-srpskih privrednika u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

“Danas su nam potrebne veoma bitne alatke kako bismo ostali u korak sa zahtevima održivosti. Sve je to jako bitno i za naše sugrađane i za članove susednih zajednica. Potrebno je izgraditi efikasnu infrastrukturu za prikupljanje preradu otpada, otvoriti hemijske laboratorije, a sve to mora efikasno funkcionisati ukoliko želimo da ostvarimo ciljeve. Potrebno je misliti na budućnost kako bi živeli u održvim uslovima za sve. Zbog toga država i kompanije moraju da preduzmu različite mere, moguće okvire i infrastrukturu, kao i u upravljanje u vezi sa tim”, rekao je Annino De Venezia, predsednik KIPS-a.

On je dodao i da ovakva radionica omogućava viziju, tehnička rešenja, načine implementacije politike i sve što je popotrebno kako bi privreda išla u korak sa našom stvarnošću.

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS rekao je da je Srbija prilično skromno napredovala u implementaciji održivih rešenja.

“Potrebno je primeniti moderna rešenja u skladu sa migracijama stanovništva. Novi zakon mora da bude investicioni, bez jakih ekonomskih instrumenata on će i dalje ostati zarobljen u vremenu. Deponijska taksa, može potpuno da okrene sistem i prvenstveno lokalnu samoupravu uvede u proces promene. Dok god možete za nula dinara da nosite otpad na smetlište, nema industrije reciklaže. Deponijska taksa je jak alat koji će nas motivisati da što manje nosimo na smetlište, a što više da recikliramo”, rekao je Mitrović.

Prema njegovim rečima treba obrnuti sistem naplate, te da plaćanje otpada po kvadratnom metru nema smisla. On je dodao i da su vazduh i voda važne komponente na koje treba obratiti pažnju, te da to nije sezonska tema već se njome treba baviti cele godine.

Foto: Održime