U Beogradu je predstavljena Alijansa za zeleni rast Zapadnog Balkana (Western Balkans Green Growth Alliance) na konferenciji koju je organizovala Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Svetske banke, u saradnji sa Ministarstvom finansija Austrije i Ministarstvom finansija Mađarske. Cilj događaja bio je podsticanje zelene tranzicije u regionu kroz podršku privatnom sektoru u smanjenju emisija ugljen-dioksida i usvajanju održivih praksi. Jedna od važnih radionica u okviru konferencije bila je “Turizam, trgovina, nekretnine i usluge: Razvoj održivih lanaca snabdevanja – prilike za Zapadni Balkan”. Radionicu je moderirala Evelyn Smith (IFC) u razgovoru sa Aleksandrom Njagulj, osnivačicom Sustineri Partners, organizacijom koja stoji iza ESG Adria Samita. Tim povodom, razgovarali smo o šansama koje ova tema krije za ekonomski razvoj regiona.
“Zemlje Zapadnog Balkana ne smeju izgubiti fokus i brzinu u zelenoj tranziciji, uprkos promenama u političkim stavovima prema ESG-u i predstojećem omnibus pregledu ključnih EU propisa o održivosti. Održivost, a posebno tranzicioni i fizički rizici povezani sa klimatskim promenama, sada su sastavni deo finansijskih sistema – od osiguranja, preko kreditiranja do investicija – i to neće nestati,” naglasila je Njagulj.
O prosperitetu Zapadnog Balkana
Njagulj upućuje da će ekonomija i prosperitet Zapadnog Balkana i dalje zavisiti od sposobnosti regiona da se prilagodi i postigne otpornost u svetu koji se menja.
“Turizam, trgovina, nekretnine i usluge su ključni sektori koji mogu pokrenuti zelenu tranziciju, ali moramo delovati odmah kako bismo zaštitili prirodne resurse i osigurali održiv rast,” dodala je.
Naša sagovornica podseća da usvajanje praksi poput cirkularne ekonomije i usklađivanje sa regulativama EU, poput Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu, mogu značajno doprineti ekološki prihvatljivom poslovanju. “Postavite jasne pragove sa kojim biznisi mogu raditi,” dodala je, ističući potrebu za balansiranjem regulativa kako bi se izbegle neplanirane posledice.
Građevinski sektor – prilika za održivost
“Istovremeno, građevinski sektor predstavlja jednu od najznačajnijih prilika za održivost u regionu. Zgrade troše gotovo 40% globalne energije, dok većina građevinskog fonda u regionu Zapadnog Balkana datira pre modernih standarda energetske efikasnosti,” rekla je Njagulj. Kao pozitivan primer navela je obnovu Sava Centra u Beogradu, koji je dobio BREEAM sertifikat zahvaljujući rešenjima poput trostruko zastakljenih prozora, solarnih panela i zelenih površina.
“Naši biznisi i infrastruktura moraju se prilagoditi. Moramo da stvorimo uslove u kojima to nije izuzetak već pravilo,” dodala je.
Njagulj je upozorila da gradovi u regionu sve češće osećaju posledice klimatskih promena, poput toplotnih talasa, poplava i zagađenja vazduha. “Zelene površine, poput urbanih parkova, ulica sa drvoredima i vertikalnih vrtova, igraju ključnu ulogu u ublažavanju efekata urbanih toplih ostrva, poboljšanju kvaliteta vazduha i jačanju biodiverziteta,” dodala je, istakavši značaj projekata poput obnove obala Save i Dunava.
Govoreći o logistici i infrastrukturi, Njagulj je istakla da prelazak na električna vozila i energetski efikasne modele može značajno smanjiti emisije ugljen-dioksida. Takođe je ukazala na značaj zelene finansijske podrške, poput investicija IFC-a u obnovljive izvore energije i projekte energetske efikasnosti. “Održivost je već integrisana u razgovore u finansijskom sektoru – ona jednostavno znači dobar biznis,” dodala je, ističući povezanost održivosti i ekonomske koristi.
Klimatske promene više nisu daleka pretnja
“Klimatske promene više nisu daleka pretnja – one su ovde. Regionu je potrebno 37 milijardi dolara investicija u narednoj deceniji, od čega će 85% doći iz privatnog sektora. Svaka investicija donosi četvorostruki povrat kroz izbegnute gubitke i ekonomske koristi, zaključila je Njagulj, dodajući da ovi podaci dolaze iz nedavno objavljenog izveštaja Svetske banke o klimi i razvoju za Zapadni Balkan.
Na konferenciji su govorili Ines Rocha, regionalna direktorka za Evropu pri IFC-u, Christian Ebner, ambasador Austrije u Srbiji, Andrijana Jovanović, državna sekretarka Ministarstva privrede Srbije, Naser Nuredini, bivši ministar životne sredine Severne Makedonije, Miroslav Gligorijević, direktor TITAN Srbija, Branimir Muidža, direktor Kakanj Cement Factory i HeidelbergCement Group, Dejana Backović, finansijska direktorka KappaStar Group, Tatjana Shterjova Dushkovska, generalna sekretarka Western Balkans 6 Chamber Investment Forum, Edlira Muka, direktorka Balfin Group, Clemens Stadler, direktor Investicionog finansiranja pri Razvojnoj banci Austrije, Adrian Stanculescu, partner u Abris Capital, Vedrana Jelušić, članica Upravnog odbora i direktorka sektora za korporativne klijente u PBZ (Intesa) Hrvatska, Marko Carević, direktor Ananas Group, Monika Mikac, direktorka NAD Capital, Darko Vuković, potpredsednik za finansije u Elixir Group, Todorka Ristovska, direktorka Liberty Steel i Nicolas Marquier, regionalni menadžer za Zapadni Balkan pri IFC-u. “Činjenica da IFC radi na ovome, da u razgovoru imamo uključene aktere iz važnih kompanija koje imaju uticaj na promenu ponašanja, govori da još uvek imamo šansu. Ne smemo je propustiti,” zaključila je Njagulj.
Nastavak razgovora o zelenoj tranziciji se očekuje u aprilu na ESG Adria Samitu gde će u Crnoj Gori o ovim pitanjima govoriti lideri regije i vodeći predstavnici biznisa i finansijskog sektora.
