Za samo 8 evra, istraživači pretvaraju stare pametne telefone u uređaje sposobne da prate morski svet i gradske autobuse.
Stari telefoni mogli bi da dobiju novu ulogu kao minijaturni data centri, pokazuje novo istraživanje.

Svake godine se globalno proizvede više od 1,2 milijarde pametnih telefona. Iako njihova proizvodnja skupo košta potrošače i ima veliki uticaj na životnu sredinu, telefoni imaju sve kraći životni vek jer ih ljudi uglavnom menjaju na svake dve do tri godine.

Međutim, umesto da skupljaju prašinu u fioci – ili da završe kao deo sve većeg globalnog elektronskog otpada – odbačeni pametni telefoni mogli bi da se prekonfigurišu za niz korisnih, ekoloških namena.

„Inovacije često ne počinju nečim novim, već novim načinom razmišljanja o starom – preispitivanjem njegove uloge u oblikovanju budućnosti“, kaže Huber Flores, vanredni profesor za sveprisutno računarstvo na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji.

On je jedan od nekoliko evropskih istraživača koji stoje iza nove studije objavljene u časopisu IEEE Pervasive Computing.

Kako se stari pametni telefoni mogu ponovo iskoristiti?

Pretvaranje zastarelih pametnih telefona u mikro data centre je iznenađujuće jeftino – ako znate kako.

Istraživači su otkrili da je potrebno svega oko 8 evra da se zaobiđu hardverske funkcije telefona i da se on ponovo programira.

Prvo su uklonili baterije sa uređaja i zamenili ih spoljnim izvorima napajanja kako bi smanjili rizik od curenja hemikalija u životnu sredinu, objašnjava izveštaj portala ScienceDaily.

Zatim su četiri telefona povezana, opremljena 3D štampanim kućištima i nosačima, i pretvorena u funkcionalni prototip spreman za ponovnu upotrebu.

Koje su ekološke primene starih pametnih telefona?

Prototip koji su istraživači napravili korišćen je pod vodom, gde je učestvovao u praćenju morskog sveta, pomažući u brojanju različitih morskih vrsta.

Uobičajeno, za ovakve zadatke potreban je ronilac koji snima video i iznosi ga na površinu radi analize. Zahvaljujući prototipu, ceo proces mogao je da se obavlja automatski, direktno pod vodom.

A postoji još mnogo načina na koje se kapacitet telefona za efikasnu obradu i skladištenje podataka može korisno iskoristiti nakon što mu prođu „WhatsApp dani“.

Ovi mini data centri mogli bi, na primer, da se koriste na autobuskim stajalištima za prikupljanje podataka u realnom vremenu o broju putnika. Takve informacije mogu pomoći u optimizaciji mreža javnog prevoza.

Ovako prenamenjeni pametni telefoni predstavljaju tek kap u moru problema koje sa sobom nose iskopavanje prirodnih resursa, energetski intenzivna proizvodnja i elektronski otpad. Na kraju, potrebno je da se suprotstavimo kulturi bacanja i pređemo na kružni model upotrebe.

Ali istraživanje pokazuje jedan mali način da zadovoljimo rastuću potrebu za računarskom snagom koristeći ono što već imamo, piše Euronews.

„Održivost nije samo očuvanje budućnosti“, kaže Ulrich Norbisrath, vanredni profesor softverskog inženjerstva na Univerzitetu u Tartuu. „To je preispitivanje sadašnjosti, u kojoj uređaji od juče postaju prilike za sutra.“

Foto: Unsplash/Freepik