Uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su novčane nagrade u ukupnom iznosu od 190.000 dolara autorima 19 najboljih inovativnih rešenja za brži prelazak na cirkularnu ekonomiju. Nagrađena su privatna, javna i socijalna preduzeća, naučne institucije i udruženja građana. Njihove inovacije će doprineti efikasnijoj upotrebi resursa i energije, boljem upravljanju otpadom, a time i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i očuvanju životne sredine.
Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić izjavila je da primeri dobre prakse treba svima da budu motivacija za prelazak na održiviji način života.
„Za to je potrebna saradnja svih nas, od državne administracije koja priprema zakone i javne politike kojima može da usmerava pravac ka održivom razvoju, privrednog sektora koji treba da primenjuje propise, ali i da sam ima inicijativu za unapređenje svog poslovanja kroz zelene aktivnosti, naučno-istraživačkog sektora, koji je tu da pruži podršku u osmišljavanju inovativnih tehnologija koji doprinose uštedi resursa i energije i svakako civilnog sektora koji je tu da nas sve podseti da se ljudsko zdravlje i kvalitet života čuva kroz zdravu životnu sredinu. Samo zajedničkim, sinergijskim delovanjem možemo ostvariti dobre rezultate i narednim generacijama ostaviti resurse neophodne za život“, pojasnila je Dokić.
„Cirkularna ekonomija povećava konkurentnost privrede i može da podstakne inkluzivan i pravedan ekonomski rast“, rekao je Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji i dodao: „Da bismo ubrzali prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji, podržavamo naučno-istraživački i privatni sektor da rade zajedno kako bi pretvorili inovacije u isplativa poslovna rešenja. Podstičemo i lokalne zajednice da redovnije primenjuju cirkularne modele u praksi, na primer kroz partnerstva između lokalnih samouprava i neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina.“
Saradnja nauke i privrede
Trinaest inovacija koje su rezultat saradnje nauke i privrede nagrađeno je „cirkularnim vaučerom“ u vrednosti od po 10.000 dolara. Među njima su rešenja za recikliranje stiropora i pepela u materijale koji mogu da se koriste u građevinskoj industriji, kao i za preradu otpada od voća i povrća u nove sirovine poput boja za namirnice i lepkova za industriju i građevinarstvo.
Šest najboljih ideja za uključivanje neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina u formalne tokove upravljanja otpadom nagrađeno je „cirkularnom nagradom“, takođe u vrednosti od po 10.000 dolara. Primena ovih rešenja će istovremeno doprineti smanjenju otpada i poboljšanju uslova rada sakupljača sekundarnih sirovina. Na primer, Institut za regionalni razvoj planira osnivanje zadruge sakupljača otpadnog ulja iz domaćinstava, u koju će uključiti pripadnike ranjivih grupa poput Roma i osoba sa invaliditetom. Da bi olakšali prikupljanje otpadnog ulja izradiće mobilnu aplikaciju I održati edukativne radionice za sakupljače I građane.
Svih 19 nagrađenih rešenja izabrano je putem ranije raspisanih javnih poziva, a biće realizovana tokom 2024. godine.
Mere velikih kompanija
Pored ovoga, na događaju je 14 velikih kompanija predstavilo mere koje planiraju ili već sprovode kako bi uštedeli resurse i energiju i smanjili zagađenje vode, vazduha i zemljišta, uključujući optimizaciju proizvodnih procesa, cirkularni dizajn proizvoda, pravilno tretiranje otpada i mere energetske efikasnosti. Ovi planovi i mere za održivo poslovanje su odgovor na poziv „Prihvati cirkularni izazov“ Ministarstva zaštite životne sredine.
Ovaj događaj je organizovan u okviru projekta „Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Srbiji – Cirkularne zajednice“ koji sprovode Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP, uz finansijsku podršku GEF-a.
Ovo su dobitnici:
1. Od biootpada do bioaktivnog blaga
Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu i Beoflos DOO će na novi način – superkritičkom ekstrakcijom – tretirati bio-otpad od smole tamjana, ostataka pasiranog paradajza, kao i semena divlje ruže, za dobijanje novih bioaktivnih komponenata koje se koriste za prirodnu medicinu i kao suplementi u ishrani.
2. Kompozitni materijali na bazi otpadnog stakla
Fakultet tehničkih nauka u Čačku Univerziteta u Kragujevcu i „Fragment Incorporated” DOO planiraju da primene otpadno staklo za proizvodnju pločastih materijala koji se koriste u uređivanju enterijera, čime se smanjuje upotreba polimernih kompozita dobijenih iz nafte, a na kraju svog životnog ciklusa mogu se koristiti kao podloga za izgradnju puteva.
3. Hidročađ iz otpada prerade voća
Tehnološki fakultet Univerziteta u Nišu i Fruvita DOO će razviti simulacioni model prerade organskog otpada od voća za dobijanje hidročađi i procesne vode, hidrotermalnom karbonizacijom. Kao rezultat, biće urađena studija izvodljivosti ovog industrijskog procesa. Hidročađ se može koristiti kao bioenergent, absorbent ili čvrsto đubrivo.
4. Boje za namirnice iz otpada voća i povrća
Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu i „MANDARINA CAKE SHOP“ DOO će na inovativan način iz otpada voća i povrća izdvajati pigmente koji su visokog kvaliteta i bezbedni po zdravlje, a služe za bojenje sladoleda. To će doprineti prelasku na korišćenje prirodnih boja u proizvodnji namirnica, kao i smanjenju prehrambenog otpada, koji danas čini 40% otpada u Srbiji.
5. Održivi materijali na bazi prirodnih sirovina
Inovacioni centar Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu DOO i Jekom DOO će novim, zelenim metodama za tretman otpada – posebno biomase i polimera poput PET ambalaže, izdvajati sastojke koji će se dalje koristiti za proizvodnju kompozita, i biorazgradivih epoksidnih i poliuretanskih adheziva (odnosno lepkova) za industriju i građevinarstvo (posebno za drvo i aluminijum).
6. Otpad od prerade voća za proizvode na bazi pektina
Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu i ESSALK DOO će na inovativni način tretirati otpad od voća kako bi dobili sastojke na bazi pektina koji se koriste za proizvodnju jestivih premaza. Na ovaj način doprineće smanjenju otpada i negativnih efekata na životnu sredinu koju imaju konvencionalni sastojci ove vrste, koji su danas pretežno u upotrebi.
7. Tradicija i inovacije u službi cirkularne poljoprivrede
Institut Mihajlo Pupin DOO Beograd i „Biofrost Bioplastics“ DOO su osmislili novi sistem za sadnju biljnih kultura. Sadnja biljaka i njihovo zalivanje će biti automatizovano pomoću veštačke inteligencije. Za sadnju će se koristiti biorazgradive saksije koje se mogu direktno posaditi u zemljište, a koje ga tokom raspadanja svojim svojstvima dodatno hrane. Ovo će ubrzati proizvodnju, pa će umesto nekoliko desetina minuta za jednu biljku, sada biti potrebno jedan minut – za tri biljke. Ovim rešenjem, karbonski otisak će biti smanjen za 5,8 tona CO2 godišnje.
8. Potencijal gljiva za dobijanje hitina i hitozana
Institut za multidisciplinarna istraživanja (IMSI) Univerziteta u Beogradu i EKOFUNGI DOO će ispitivati potencijal upotrebe supstrata od gajenja gljiva u Srbiji – šampinjona i bukovače, za dobijanje hitina koji se koriste kao alternativni materijali za proizvodnju nanopapira, u medicini, zaštiti životne okoline, poljoprivredi i prehrambenoj industriji, kao ambalaža.
9. Otpadni stiropor za proizvodnju lakih betonskih blokova
Fakultet inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i Dorado DOO nude rešenje za reciklažu stirpora i letećeg pepela, kroz istraživanje svojstava novih građevinskih materijala, betonskih blokova, koji se dobijaju njihovom ponovnom upotrebom, kao i ispitivanje ekonomske isplativosti ovog novog proizvoda.
10. Geografski informacioni sistemi za izdvajanje lokacija za korišćenje biođubriva
Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu i „BioCombact“ DOO će pomoću geografskih informacionih sistema analizirati tri okruga u Srbiji kako bi se prepoznale površine koje su najpogodnjije za primenu inovativnih mikrobijalno-organskih biođubriva, na kojima će biti optimalno postaviti kompostere, i testirati komercijalnu primenu ovog đubriva i razvoj novih varijacija đubriva.
11. Cirkularni pristup reciklaži kablova
Institut za opštu i fizičku hemiju AD i Connect Clean Roma Group će ispitivati karakteristike usitnjene izolacione plastike dobijene u procesu reciklaže kablova. Na osnovu dobijenih rezultata će se predvideti mogućnost iskorišćenja dobijenog materijala u proizvodnji regranulata ili građevinskih materijala. Krajnji cilj inicijative je da ukaže na mogućnost ponovne upotrebe izolacione plastike.
12. Cirkularna ekonomija za pametnu proizvodnju i upotrebu nosivih senzora
Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu i „Flexisense“ DOO osmišljavaju proizvodnju i distribuciju uređaja koji se nose na telu. U odnosu na postojeće elektronske uređaje slične namene, očekuje se da će ovo rešenje imati duži životni vek proizvoda za do 70%, zbog primene bioplastičnih i termoplastičnih materijala, a to će dovesti do smanjenja emisije CO2 do 50%.
13. Ublažavanje klimatskih promena sekvestracijom ugljenika putem mahovina
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu (Centar za biotehnologiju i konzervaciju biljaka) i JKP Gradska čistoća Beograd će koristiti otpadne materijale iz različitih proizvodnih pogona kako bi formirali vlažne podloge od mahovina. Mahovine će se dalje prenositi u vidu tepiha na komunalne deponije, gde će prečišćavati vazduh i ozelenjavati ih.
