Ujedinjene nacije upozorile su da je svet ušao u stanje „globalnog bankrota vode“ jer prekomerna potrošnja, zagađenje i klimatske promene dovode vodne resurse do tačke bez oporavka. Skoro 75% svetske populacije živi u zemljama sa nesigurnim vodosnabdevanjem, a četiri milijarde ljudi suočava se sa ozbiljnom nestašicom vode najmanje jedan mesec godišnje. Iako je scenario zabrinjavajući, jedan od dobitnika Nobelove nagrade za hemiju tvrdi da ima rešenje, piše Food & Wine.
Nobelova nagrada za vazdušno rešenje
Profesor Omar M. Yaghi dobio je Nobelovu nagradu za 2025. godinu, koju je podelio sa Susumuom Kitagavom sa Univerziteta Kjoto i Ričardom Robsonom sa Univerziteta u Melburnu, za svoj rad na metal-organskim okvirima (MOF). Iako je priznanje stiglo nedavno, reč je o tehnologiji koju je naučni tim decenijama usavršavao.
Kako časopis Nature objašnjava, Iaghi je stvorio prvi MOF još 1998. kombinovanjem metalnog oksida i organskih molekula u kristalnu strukturu koja je uglavnom prazan prostor. Može se smatrati sićušnim molekularnim sunđerom koji je i čvrst i izuzetno porozan, omogućavajući gasovima da uđu i da se skladište za kasniju upotrebu. Ovi ramovi su toliko efikasni da samo jedan gram materijala ima dovoljno unutrašnje površine da pokrije celo fudbalsko igralište.
A post shared by INTEND MARKETING | Startup | Marketing | AI | Branding (@intend.marketing)
Od pustinje do komercijalne primene
Tokom godina, Yaghi je prilagodio tehnologiju za hvatanje i skladištenje vode. U 2020. u časopisu ACS Central Science, on je objasnio da MOF mogu sakupljati vodu čak i pri nivoima relativne vlažnosti od čak 10%, što je niže od prosečne vlažnosti u kalifornijskoj Dolini smrti tokom vrelog letnjeg dana. Svoju tehnologiju je testirao upravo na toj lokaciji kako bi dokazao njenu efikasnost u ekstremnim uslovima. Za Yaghia ovo delo ima i ličnu važnost; odrastao je u izbegličkoj zajednici u Jordanu bez pristupa tekućoj vodi, što ga je inspirisalo da pronađe rešenje za ovaj globalni problem.
Godine 2020. Yaghi je osnovao kompaniju za klimatsku tehnologiju Atoco, koja razvija prenosive MOF jedinice veličine standardnog kontejnera za transport. Ove jedinice se mogu instalirati skoro svuda i proizvode do 1000 litara vode dnevno. S obzirom na to da prosečna osoba dnevno troši oko dva litra vode, jedna takva jedinica mogla bi da zadovolji dnevne potrebe 500 ljudi za pitkom vodom.
Kako sistem funkcioniše
Tehnologija je zasnovana na ciklusu temperature. Noću, dok se vazduh hladi, MOF apsorbuje vodenu paru iz okoline i drži je unutar svojih miliona sićušnih pora. Kada temperatura poraste tokom dana, konstrukcija oslobađa zarobljenu vlagu u obliku tečne vode za piće, bez potrebe za bunarima, cevovodima ili sistemima za filtriranje. Ovako proizvedena voda je, prema Atoko, gotovo destilovanog kvaliteta.
Izazovi i budući koraci
Kao i kod svake nove tehnologije, postoje određeni nedostaci. Proizvodnja MOF-a je još uvek u ranoj fazi i samim tim skupa. Povećanje proizvodnje će zahtevati dodatni rad, ali tim u Atokou najavljuje da će početi da dobijaju porudžbine tokom 2026. Prvi kupci biće centri za podatke koji se nalaze u regionima sa nedostatkom vode. Uprkos izazovima, Yaghi je odlučan u svojoj misiji, koja bi uskoro mogla da postane ključna za opstanak planete.
„Nauka je tu“, izjavio je Yaghi tokom nedavnog terenskog testa. „Ono što nam je sada potrebno je hrabrost da primenimo ova rešenja u većem obimu.
Foto: Freepik/jcomp
