Evropska unija je u 2023. godini smanjila ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte na 3,4 milijarde tona CO2 ekvivalenta, što predstavlja pad od 7 odsto u odnosu na 2022. godinu. Uprkos ukupnom napretku, sektor transporta i skladištenja beleži povećanje emisija od 14 procenata, objavio je Evrostat.

Evropska unija je tokom poslednje godine postigla značajan napredak u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom prednjačio je sa smanjenjem od čak 43%, što iznosi 448 miliona tona CO2 ekvivalenta. Značajne dvocifrene stope smanjenja zabeležile su i industrije rudarstva i vađenja (-25%), uslužne delatnosti (-20%) i proizvodnja (-17%), govori statistika Evrostata.

Sektor transporta beleži porast emisija štetnih gasova

Nasuprot tome, sektor transporta i skladištenja je jedini zabeležio porast emisija, sa povećanjem od 14% u odnosu na 2013. godinu, što ukazuje na izazove u dekarbonizaciji ovog sektora. Istovremeno, emisije iz domaćinstava su smanjene za 14%, što predstavlja smanjenje od 110 miliona tona CO2 ekvivalenta.

Ovi rezultati naglašavaju potrebu za daljim naporima u sektorima koji zaostaju u ostvarivanju klimatskih ciljeva, posebno u transportu, kako bi EU dostigla svoje ambiciozne ciljeve za klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Ključna strategija za dalji napredak uključuje ulaganje u održivu infrastrukturu, razvoj električnih vozila i unapređenje javnog prevoza. Takođe, važno je podsticati inovacije u tehnologijama za skladištenje energije i povećati efikasnost u potrošnji energije. Saradnja između javnog i privatnog sektora biće presudna za uspešno sprovođenje ovih mera i dostizanje klimatskih ciljeva. U narednim godinama, očekivane su dodatne regulative i podsticaji kako bi se ubrzao prelazak ka održivoj i niskougljeničnoj ekonomiji.