Globalna potražnja za mačom (Matcha) eksplodirala je poslednjih godina — podstaknuta njenom reputacijom superhrane, upotrebom u napicima i poslasticama, kao i dubokim korenima u japanskoj tradiciji. Ali postoji jedna začkoljica: proizvodnju mače nije lako proširiti. Zahteva pažljivo ručno branje, brižljivo senčenje biljaka i vremenski zahtevno mlevenje — sve to uglavnom obavljaju mali proizvođači.
Sada se farmeri bore da održe korak, a japanska ponuda mače ne može da isprati vrtoglavi rast međunarodne potražnje. Neki proizvođači čak odbijaju narudžbine iz inostranstva kako bi sačuvali kvalitet.
U poslednjoj deceniji, mača — fini zeleni prah od posebno uzgajanog i obrađenog čaja — postala je globalni fenomen. Korišćena u latte napicima, sladoledima, kolačima, pa čak i kozmetici, mača je stekla status superhrane zahvaljujući visokom sadržaju antioksidanasa, amino-kiselina i umirujućem dejstvu koje kombinuje fokus i opuštanje.
Prema podacima istraživačke kompanije Grand View Research, globalno tržište mače vredelo je oko 3 milijarde dolara u 2023. godini, a procenjuje se da će do 2030. rasti po godišnjoj stopi od oko 9%. Ipak, iza sjaja zelene praškaste euforije krije se ozbiljan problem: Japan, domovina autentične mače, teško uspeva da zadovolji toliku potražnju.
Umesto ekspanzije – ograničenja
Za razliku od masovne proizvodnje crnog ili zelenog čaja, mača zahteva specifične uslove i pažljivo izvođenje svakog koraka. Biljke se pre berbe pokrivaju mrežama kako bi se podstakla proizvodnja hlorofila i aminokiseline L-teanina. Berba se obavlja ručno, u precizno određenom periodu godine, a potom sledi dugotrajan proces sušenja i mlevenja lišća u kamenim mlinovima — tehnikom koja potiče još iz 12. veka.
Većinu proizvodnje i dalje vode male porodične farme u prefekturama Kjoto, Aiči i Nara, koje nemaju kapacitete za drastično povećanje obima. U 2023. godini Japan je proizveo oko 2.500 tona mače, ali više od 70% te količine potrošeno je unutar zemlje. Ostatak, namenjen izvozu, više nije dovoljan da zadovolji potražnju rastućih tržišta kao što su SAD, Kina, Nemačka i Južna Koreja.
Kvalitet ili kvantitet: Ne može oboje
U pokušaju da zadrže standarde kvaliteta, neki japanski proizvođači odlučuju se da odbiju međunarodne porudžbine. “Radije ćemo proizvesti manje, ali zadržati autentičnost,” izjavio je Takumi Nakamura, vlasnik plantaže čaja u Ujidži, jednom od najpoznatijih regiona za uzgoj mače. “Industrijalizacija mače nije jednostavna. Svaki korak traži vreme i stručnost.”
Ovakav stav ne samo da usporava izvoz, već i otvara vrata za pojavu nižekvalitetnih kopija sa Tajvana, iz Kine i Vijetnama, koje se često predstavljaju kao “mača”, iako ne prolaze kroz isti proces proizvodnje. Ovo dodatno zbunjuje potrošače i potencijalno ugrožava reputaciju pravog japanskog proizvoda.
Šta nas čeka?
Za Japan, rešenje nije jednostavno. Automatizacija bi mogla da naruši suštinu zanatske proizvodnje, dok bi masovna proizvodnja smanjila kvalitet zbog kojeg je mača i postala globalni hit. Neki eksperti predviđaju da će se u budućnosti mača sve više proizvoditi van Japana, ali da će upravo japanska ostati simbol prestiža i autentičnosti — poput šampanjca u svetu vina.
Do tada, potrošači će morati da biraju: platiti više za original ili prihvatiti alternativu. A za japanske farmere, izazov ostaje isti — kako očuvati tradiciju u vremenu kada svet traži više nego ikada.
Foto: Unsplash
