Jeftino i lako za naučiti, pletenje može pomoći u borbi protiv zavisničkih ponašanja – od grickanja noktiju i beskonačnog skrolovanja, pa sve do pomoći ljudima koji se bore sa uličnim drogama. Jedini „neželjeni efekat“? Previše šalova i kapa.

Amanda Wilson se bori sa bolnim, kompulzivnim navikama još otkad zna za sebe. „Ranije sam čupkala kožu do stvaranja rana i grickala nokte toliko kratko da bi se inficirali“, kaže Wilson, koja radi u finansijama i dolazi iz Misisage u Kanadi, a pati od opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP). Onda je uzela konac i igle za pletenje. „Sada imam lepe nokte i zdravo teme otkad sam počela opsesivno da pletem“, kaže Wilson za BBC.

Iako se dugo smatralo hobijem za starije, pletenje sve više dobija na značaju kao legitimna metoda podrške mentalnom zdravlju za ljude svih uzrasta. Lična svedočenja i preliminarne naučne studije ukazuju na to da pletenje (i njemu srodno heklanje) može poboljšati regulaciju emocija i pomoći ljudima da se oslobode štetnih navika – od grickanja noktiju i doomscrollinga, pa sve do zavisnosti od droga.

„Potrebna je određena doza vere da bi ljudi poverovali da pletenje može napraviti razliku“ kod ozbiljnih trauma kao što su PTSP i teški poremećaji ishrane, kaže Karl Birmingem, profesor psihijatrije na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi. Ali za mnoge, kao što je bio slučaj sa Wilson, taj korak se itekako isplati. Pletenje je jeftino, prenosivo i jedini „sporedni efekat“ je višak kapa.

Koji su dokazi?

Pletenje je imalo određeni problem sa reputacijom u naučnom svetu. Betsan Corkhill, savetnica za dobrobit i obučena fizioterapeutkinja koja je koautorka studije o terapijskim benefitima pletenja, kaže da su naučnici i kliničari često spremni da razmotre „bilateralnu, ritmičku, psihosocijalnu intervenciju“ kao novi tretman za mentalno zdravlje – ali čim pomene „reč na P“, pletenje, njihovo oduševljenje splasne. Mia Hobbs, klinička psihološkinja iz Londona koja vodi podkast o benefitima pletenja za mentalno zdravlje, sumnja da je to zato što se pletenje istorijski vezuje za žene.

Kao rezultat toga, postoji tek nekoliko naučnih studija o uticaju pletenja i heklanja na zdravlje. Većina su ankete u kojima se iskusni pletači pitaju kako im pletenje pomaže. Ti rezultati jesu ubedljivi – na primer, 90% ispitanika u jednoj studiji iz 2020. reklo je da ih heklanje smiruje – ali nedostaju istraživanja koja bi „uvela pletenje grupi ljudi koji se time ranije nisu bavili“, na način sličan kliničkim ispitivanjima lekova, kaže Hobbs. Takođe, učesnici tih anketa su „gotovo isključivo bele žene“, dodaje ona.

Za sada, najbliže takvim istraživanjima su studije sprovedene u rezidencijalnim centrima za lečenje – ustanovama u kojima pacijenti borave tokom terapije za stanja poput poremećaja ishrane ili zavisnosti. Iako su uzorci mali, takvo okruženje je pogodno za proučavanje pletenja, kaže Birmingem, jer učesnici imaju vremena da savladaju ovu veštinu i motivisani su da usvoje zdraviji način nošenja sa problemima.

Foto: Canva/Unsplash/Rebecca Grant