„Dragi dnevniče, danas je napolju bilo ledeno…” Ako bi neko danas napisao ovu rečenicu u svom dnevniku, verovatno bi delovala bezazleno i možda nikada ne bi bila pažljivo razmatrana. Ali šta ako bi, za 500 godina, naučnici koristili taj zapis o vremenu kako bi rešili klimatske misterije?
Istraživači koji proučavaju prošlost uradili su upravo to – pretraživali su dnevnike i druge stare dokumente kako bi rekonstruisali klimu 16. veka u Transilvaniji, delu današnje Rumunije. Njihova otkrića pružaju uvid u to kako je period zahlađenja, poznat kao Malo ledeno doba, mogao uticati na ljude u tom regionu, navodi tim u izveštaju objavljenom 12. februara u časopisu Frontiers in Climate.
Prethodne studije polena, sedimenata i drugih materijala korišćene su za rekonstrukciju klimatskih promena u prošlosti. Ali „ono što smo želeli da uradimo jeste da se fokusiramo na to kako su ljudi tog vremena doživljavali klimu“, kaže Tudor Caciora, klimatolog sa Univerziteta u Oradei u Rumuniji.
Malo ledeno doba bilo je viševekovni klimatski događaj koji je doveo do nižih temperatura od 14. do sredine 19. veka, a istraživanja sugerišu da su prosečne temperature u Evropi nakon 1560. godine opale za 0,5 stepeni Celzijusa. Nekoliko studija je pratilo efekte ovog fenomena u zapadnoj Evropi, ali su istraživači nailazili na poteškoće u prikupljanju informacija o njemu u istočnoj Evropi.
Zato su detaljni zapisi ljudi iz 16. veka u Transilvaniji predstavljali jedinstvenu priliku. Caciora i njegovi saradnici proučavali su dnevnike, hronike i druge dokumente iz 1500-ih godina kako bi pronašli tragove o tadašnjoj klimi.
Dokumenti su bili ručno pisani na različitim jezicima, uključujući mađarski, turski i latinski. Pretraga ključnih reči poput „toplo vreme“ nije bila moguća, jer su ljudi često opisivali vremenske prilike na različite načine. Na primer, jedan zapis o posledicama obilnih kiša tokom opsade grada glasi: „Velika reka je tekla kroz grad, koja je svakog dana rasla i nije omogućavala prelazak čak ni nekoliko sati.“ Zbog toga su istraživači morali da čitaju dokumente u celosti, čak i ako su vremenski uslovi bili spomenuti samo sporadično.
Klima kao uzročnik drugih problema
Ovi zapisi oslikavaju sliku 16. veka u Transilvaniji, gde su prvu polovinu veka obeležile velike vrućine i suše, nakon čega je usledio period pojačanih padavina. Istraživači su takođe naišli na živopisne opise koji ukazuju na to kako je klima uticala na ljude, uzrokujući katastrofe poput gladi, najezde skakavaca i bolesti.
Jedan zapis opisuje glad tokom leta 1534. godine, izazvanu jakom sušom. Ljudi su „gubili razum od gladi“, pribegavajući jedenju trava, kore drveta i strvina. Skeletizovani leševi su opisani s ostacima trave u ustima.
Zabeležene visoke temperature tokom celog veka navele su istraživače da zaključe da je Malo ledeno doba u ovom regionu možda nastupilo kasnije u odnosu na zapadnu Evropu.
Osim što pruža bolji uvid u to kako je Malo ledeno doba uticalo na ljude u prošlosti, istraživanje poput Caciorinog može poslužiti kao upozorenje na to kako ekstremni vremenski događaji mogu uticati na ljude u budućnosti, u kontekstu savremenih klimatskih promena.
„Zamislite šta će se desiti kada se sličan događaj dogodi u klimi koja je već u proseku toplija za 2 stepena“, kaže Ulrih Felše, klimatolog sa Univerziteta u Gracu u Austriji, koji nije bio uključen u studiju. „Ove studije o prošlim klimama su posebno važne za razumevanje klimatske varijabilnosti i ekstremnih vremenskih pojava, kako bismo bolje predvideli šta nas može čekati u budućnosti.“
Foto: Unsplash
