U poslednjih nekoliko meseci, jedno istraživanje koje su sproveli naučnici sa Massachusetts Institute of Technology (MIT) izazvalo je žustre debate u naučnoj i tehnološkoj zajednici širom sveta. Rezultati ove studije, bazirane na EEG-skeniranju mozga, ukazuju na to da učestalo oslanjanje na generativnu veštačku inteligenciju u obrazovnom kontekstu može promeniti način na koji naš mozak obrađuje informacije i uči.
U studiji pod nazivom “Your Brain on ChatGPT: Accumulation of Cognitive Debt when Using an AI Assistant for Essay Writing Task”, tim istraživača pratio je moždanu aktivnost 54 studenta tokom četiri meseca dok su obavljali zadatke pisanja eseja. Učesnici su podeljeni u tri grupe: jedna je pisala eseje koristeći ChatGPT, druga je koristila klasičan internet pretraživač (kao što je Google), a treća je radila bez bilo kakvog digitalnog alata.
Korišćenjem visokopreciznih EEG uređaja, naučnici su merili moždanu aktivnost u različitim regijama mozga dok su studenti radili. Rezultati su pokazali da su oni koji su se oslanjali isključivo na AI za generisanje tekstova imali značajno niži nivo neuralne povezanosti i angažovanja mozga nego studenti koji su radili bez takvih alata.
Prema rezultatima, mozak korisnika AI alata pokazao je najslabije rezultate u EEG merenjima, sa padom moždane povezanosti u alfa i beta frekvencijama, koje su povezane sa kreativnim mišljenjem i pamćenjem. Studija navodi da je kod ove grupe pad bio toliko izražen da su te mreže bile manje aktivne nego kod ostalih učesnika.
Još dramatičniji pokazatelj odnosi se na pamćenje: čak 83,3% ispitanika koji su koristili ChatGPT nije bilo u stanju da navede ni jednu rečenicu koju su sami napisali samo nekoliko minuta nakon završetka eseja. Suprotno tome, učesnici koji su pisali bez pomoći AI-ja podsetili su se velike većine svojih sopstvenih rečenica.
Trajanje efekata i pojava „kognitivnog duga“
Studija je takođe uključivala i eksperimentalnu zamenu: učesnici koji su do tada koristili AI morali su da u završnoj fazi pišu bez njega, a oni koji su radili bez alata prvi put su dobili AI podršku. Iako se moglo očekivati da će performanse biti slične, rezultati su pokazali da su oni koji su prethodno koristili AI ostali manje angažovani i dalje pokazivali slabiju neuralnu aktivnost, čak i kada se vratili pisanju bez tehnologije.
Istraživači su ovaj fenomen nazvali „kognitivnim dugom“ – idejom da dugotrajno oslanjanje na automatizovane alate može stvoriti naviku smanjenog mentalnog angažmana, koja može trajati i kada se alat ukloni.
Šta ovi nalazi znače u širem kontekstu?
Važno je napomenuti da je studija pre-print, što znači da još nije prošla kroz kompletan proces naučne recenzije, i da su uzorak od samo 54 osobe i fokus na pisanju eseja samo prvi koraci u razumevanju kompleksnog odnosa između ljudi i AI alata.
Ipak, rezultati otvaraju pitanja o tome kako generativni alati utiču na kreativnost, kritičko mišljenje, pamćenje i dublje učenje. Dok neki stručnjaci upozoravaju na rizik smanjenog angažmana mozga i „mentalne pasivnosti“, drugi ističu da korišćenje AI nije problem sam po sebi, već način na koji se koristi, odnosno da AI treba da podržava, a ne zamenjuje aktivno razmišljanje.
Bez obzira na konačne odgovore koje nauka još treba da da, jasno je da će pitanja o ulozi veštačke inteligencije u obrazovanju i svakodnevnom životu ostati u fokusu: da li AI proširuje naše mogućnosti učenja i rada – ili postoji rizik da ta moć dolazi po cenu manjeg mentalnog angažovanja? Odgovor možda leži u balansu između korišćenja alata i razvijanja sopstvenih sposobnosti razmišljanja.
Foto: Unsplash
