Ovakva februarska „toplina“ u Kortini danas je najmanje tri puta verovatnija zbog klimatskih promena, kažu meteorolozi.
Ljubitelji Olimpijskih igara stigli su u Kortinu sa teškim zimskim kaputima i rukavicama. U nedelju su kaputi bili raskopčani, a rukavice završile u džepovima dok se sneg topio sa krovova, jasni znaci sveta koji se zagreva.
„Definitivno sam mislio da ćemo nositi sve slojeve“, kaže Džej Taker, koji je doputovao iz Virdžinije da bodri reprezentaciju SAD i koji je unapred kupio grejače za ruke i grejane čarape. „Nemam čak ni rukavice.“
Vreme dolaska zime, količina snega i temperature postaju sve nepouzdaniji i nepredvidiviji jer se Zemlja zagreva rekordnom brzinom, kaže Šel Vinkli, meteorolog organizacije Climate Central. To predstavlja sve veći i ozbiljniji izazov za organizatore zimskih sportova; Međunarodni olimpijski komitet je prošle nedelje saopštio da bi, zbog rasta temperatura, u budućnosti mogao da pomeri početak Zimskih olimpijskih igara sa februara na januar.
Iako je početak Zimskih olimpijskih igara 2026. u Kortini imao pravi zimski ugođaj, jer je grad bio prekriven obilnim snegom, temperatura je u nedelju popodne dostigla oko 4,5 stepena Celzijusa. Na suncu je delovalo i toplije.
Ovakva februarska „toplina“ u Kortini danas je najmanje tri puta verovatnija zbog klimatskih promena, kaže Vinkli. U 70 godina otkako je Kortina prvi put bila domaćin Zimskih igara, februarske temperature tamo porasle su za 3,6 stepeni Celzijusa, dodaje on.
Suočavanje sa različitim klimatskim uslovima u gradovima domaćinima Olimpijskih igara
Za Igre Milano–Kortina, situacija je dodatno složena. To su prostorno najrasprostranjenije Zimske olimpijske igre u istoriji, pa se borilišta nalaze u oblastima sa veoma različitim vremenskim uslovima. Bormio i Livinjo, na primer, udaljeni su manje od sat vremena vožnje, ali ih razdvaja visoki planinski prevoj koji klimatski može potpuno razlikovati ta dva mesta.
Organizacioni odbor blisko sarađuje sa četiri regionalne i pokrajinske javne meteorološke službe. Postavljeni su meteorološki senzori na strateškim tačkama takmičenja, uključujući područja blizu skakaonica, duž staza za alpsko skijanje i na strelištu za biatlon.
Tamo gde automatske stanice ne mogu da prikupe sve relevantne podatke, odbor ima posmatrače, „naučnike za sneg“, iz tih agencija, spremne da prikupljaju podatke, kaže Mateo Pasoti, meteorološki stručnjak organizacionog odbora.
Nada je u vedro nebo, slab vetar i niske temperature tokom takmičarskih dana, kako bi se obezbedila dobra vidljivost i očuvao snežni pokrivač.
Realnost je, međutim, drugačija:
„Zapravo je prilično toplo. Očekivali smo da će biti mnogo hladnije“, kaže Karli Policijani, Amerikanka koja živi u Milanu. Ona je u Kortini sa ocem, koji je u nedelju razmišljao da izađe napolje samo u dukserici.
Prognoze ukazuju da je pred olimpijskim takmičenjima još dana sa temperaturama iznad proseka, dodaje Pasoti, prenosi Euronews Green.
Vreme može značajno uticati na olimpijska takmičenja
Vremenski uslovi imaju ključnu ulogu u nesmetanom odvijanju i bezbednosti zimskih sportskih takmičenja, kaže Filipo Bacanelja, direktor sportskih usluga i planiranja u organizacionom odboru. Visoke temperature mogu uticati na kvalitet snežnog pokrivača na alpskim stazama, dok je dobra vidljivost od presudnog značaja. Vlažnost i visoke temperature mogu uticati i na kvalitet leda u zatvorenim dvoranama i na stazama za sankanje.
Vidljivost i vetar su dva faktora koja najčešće dovode do promena u rasporedu takmičenja, dodaje Bacanelja. Vetar može predstavljati bezbednosni problem ili pitanje fer-pleja, kao u biatlonu, gde i najmanje promene mogu poremetiti precizno gađanje.
Američka alpska skijašica Džeki Vajls izjavila je da su mnoge trke ove godine bile izazovne upravo zbog vremenskih uslova.
„Mislim da smo prilično dobri u tome da ostanemo fokusirani, jer će mnoge sportiste to odmah izbaciti iz igre“, rekla je prošle nedelje na konferenciji za medije. „Sa tim načinom razmišljanja, da će biti kako bude, mi i dalje moramo da izađemo i borimo se iz sve snage, bez obzira na sve.“
