Vitamin A možda nije toliko popularan kao neki drugi vitamini sa slovnim oznakama, ali u poslednje vreme privlači sve više pažnje.

Na primer, neki influenseri promovišu dijete s niskim unosom vitamina A kao način za „poboljšanje energije, mentalnog i fizičkog zdravlja, kao i smanjenje upala radi dugovečnosti“. Oni se pozivaju na istraživanja koja ukazuju da visoki nivoi fetalne retinoične kiseline (metabolita vitamina A) mogu povećati rizik od neuroloških poremećaja u razvoju. Jedan od takozvanih „istine o vitaminu A“ zagovornika čak je tvrdio da bi testenina sa spanaćem i sirom – omiljeno jelo pokojne glumice Mišel Trahtenber (Michelle Trachtenberg), koje sadrži vitamin A – mogla biti odgovorna za njenu preranu smrt usled bolesti jetre. (Zvuči zabrinjavajuće.)

S druge strane, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavili su novo saopštenje u kojem navode da bi povećanje unosa vitamina A moglo biti korisno u borbi protiv nedavne epidemije malih boginja—koja je, zaključno s 6. martom, zahvatila 222 osobe u 12 američkih saveznih država ove godine, piše Well and Good.

S obzirom na ove oprečne stavove, lako je biti zbunjen kada je reč o unosu vitamina A. Dakle, koja je tačno uloga vitamina A u organizmu i da li on zaista može pomoći u borbi protiv bolesti poput malih boginja?

Koju ulogu ima vitamin A?

Slično vitaminu C, vitamin A podržava imuni sistem i ima još niz važnih funkcija. „Pomaže u održavanju zdravog vida (posebno u uslovima slabog osvetljenja), doprinosi rastu i razvoju i ključan je za reproduktivno zdravlje“, objašnjava dr Džoel „Gejtor“ Voš (Joel “Gator” Warsh), pedijatar sa sertifikatom odbora i autor knjige Between a Shot and a Hard Place: Tackling Vaccine Questions with Balanced Data and Clarity. Redovan unos vitamina A osigurava pravilno funkcionisanje imunog sistema i organa poput srca, pluća i bubrega. Osim toga, koristan je za zdravlje očiju i kože.

Retinoična kiselina je metabolit vitamina A, što znači da se vitamin A u telu pretvara u retinoičnu kiselinu. „Retinoična kiselina igra ključnu ulogu u ekspresiji gena, pomažući ćelijama da se diferenciraju i pravilno razvijaju“, dodaje dr Voš.

Da li je vitamin A koristan ili štetan?

Ukratko, vitamin A je esencijalni mikronutrijent koji ljudskom organizmu omogućava pravilno funkcionisanje. Ne postoje dokazi – a ni logično utemeljenje – da dijeta s niskim unosom vitamina A može poboljšati zdravlje i produžiti životni vek. „Postoji mnogo dezinformacija o vitaminu A, gde ljudi pogrešno tumače činjenicu da izuzetno visoke doze suplementarnog vitamina A mogu izazvati toksičnost, pa iz toga zaključuju da je bilo koja količina vitamina A štetna za nas“, kaže Medi Paskuariello (Maddie Pasquariello), dijetetičarka iz Bruklina, Njujork.

Prvo, malo perspektive: Da biste dostigli nivoe toksičnosti vitamina A, Medi Paskuariello kaže da biste morali da konzumirate daleko više (najmanje 100 puta više) od preporučene dnevne doze (RDA), što je praktično nemoguće postići kroz svakodnevnu ishranu. „Morali biste da jedete neuobičajene namirnice—poput jetre polarnog medveda ili foke, ili goveđu jetru u količinama koje jedan čovek nikada ne bi mogao da pojede u jednom obroku—da biste bili izloženi mogućoj toksičnosti vitamina A iz hrane“, objašnjava ona. „Inače, to jednostavno nije moguće.“ (Pretpostavljam da nisam jedini kome ove namirnice nisu deo redovnog jelovnika.)

Pored toga, Paskuariello i drugi dijetetičari na društvenim mrežama objašnjavaju da se beta-karoten—antioksidativni pigment prisutan u hrani poput šargarepe i batata—često poistovećuje sa vitaminom A, budući da može da se pretvori u njega u organizmu. Međutim, ta konverzija se odvija u veoma niskim stopama, pa ona smatra da je mogućnost dobijanja toksičnih nivoa vitamina A putem biljne hrane praktično nepostojeća.

Ipak, prevelik unos vitamina A može biti štetan, ali uglavnom kroz određene izvore i za specifične populacije. Dr Voš upozorava da prekomerni unos, posebno kroz suplemente, može dovesti do toksičnosti poznate kao hipervitaminoza A, koja može izazvati oštećenje jetre i druge ozbiljne zdravstvene probleme.

Takođe napominje da su visoke doze sintetičkog vitamina A—poput izotretinoina, koji se koristi za lečenje teških oblika akni—povezane s povećanim rizikom od negativnih nuspojava (uključujući, ali ne ograničavajući se na promene raspoloženja, neurološke poremećaje i urođene defekte), zbog čega zahtevaju strogi medicinski nadzor. „Ipak, ove situacije ne odražavaju uobičajen unos vitamina A iz ishrane“, dodaje dr Voš. Na kraju, on upozorava da trudnice treba da izbegavaju prekomeran unos vitamina A, naročito iz životinjskih izvora, jer visoki nivoi mogu štetno uticati na razvoj fetusa.

Može li vitamin A sprečiti ili izlečiti male boginje?

Kada je reč o ulozi vitamina A u slučaju malih boginja, važno je naglasiti da ovaj vitamin ne može sprečiti niti izlečiti bolest. Međutim, pokazalo se da suplementacija vitaminom A smanjuje težinu simptoma i komplikacija malih boginja, kao i da značajno smanjuje stopu smrtnosti, posebno kod dece u zemljama u razvoju i/ili onih koji pate od nedostatka vitamina A.

„Generalno, deca u zapadnim društvima nemaju nedostatak vitamina A, pa suplementacija nije potrebna“, kaže dr Voš. Ipak, ako je dete u SAD-u izloženo malim boginjama, pedijatar može preporučiti terapijsku dozu vitamina A, iako se dugotrajno visok unos ne savetuje. Takođe naglašava da ni ishrana ni suplementi vitamina A ne mogu zameniti vakcinaciju, koja i dalje ostaje zlatni standard za prevenciju malih boginja.

Vitamin A: Više ili manje?

Vitamin A nije ni toksičan nutrijent kojeg treba izbegavati, niti čudesno rešenje za sprečavanje malih boginja. Umesto toga, nalazi se negde na sredini—što možda nije dobar mamac za klikove, ali većina zdravih saveta o ishrani retko jeste. Prosečnoj odrasloj osobi potrebno je oko 700 do 900 mcg dnevno, što je otprilike jedna šolja šargarepe.

„Ukratko, vitamin A je ključan nutrijent koji treba unositi u odgovarajućim količinama, a većina ljudi to može postići isključivo putem ishrane“, kaže dr Voš. Zato redovan unos hrane koja sadrži ili se u organizmu pretvara u vitamin A—uključujući narandžasto voće i povrće, tamnozeleno lisnato povrće, ribu i džigericu—dobija njegovo odobrenje kako za decu, tako i za odrasle. I on i Paskuariello ističu da je pri uzimanju suplemenata i visokih doza vitamina A potreban poseban oprez, pa se uvek preporučuje nadzor lekara ili dijetetičara.

Foto: Unsplash