Evropski gradovi sve više ulažu u unapređenje kvaliteta života svojih stanovnika. Najnovije istraživanje platforme Omio otkriva da su se Zagreb i Ljubljana uspešno svrstali među najzdravije gradove Evrope.

Analiza je obuhvatila 17 faktora koji utiču na svakodnevni život, poput kvaliteta vazduha, dostupnosti zelenih površina, nivoa buke, broja teretana i banja, kao i pogodnosti za pešake. Rezultati su pokazali koji evropski gradovi nude najbolje uslove za zdrav, aktivan i uravnotežen život.

Na vrhu liste najzdravijih evropskih gradova našao se Madrid, koji se istakao visokim kvalitetom života, brojnim banjama i impresivnim brojem od preko 2.700 sunčanih sati godišnje. Odmah iza njega slede Lisabon i Beč, dok se Zagreb ponosno pozicionirao na desetom mestu, ispred mnogih većih evropskih metropola.

Hrvatska prestonica dobila je visoke ocene zahvaljujući obilju zelenih površina, razvijenim pešačkim i biciklističkim rutama, kao i rastućem broju velnes i fitnes sadržaja koji podstiču aktivan i zdrav način života. Posebno se ističu brojni joga prostori, javne teretane i centri za relaksaciju koji sve više privlače i lokalno stanovništvo i turiste.

Odmah iza Zagreba, među najzdravijim evropskim gradovima, nalazi se i Ljubljana. Slovenačka prestonica već godinama važi za primer održivog urbanog razvoja. Posebno se ističu čiste ulice, brojni parkovi, veliki broj biciklističkih staza i minimalno zagađenje. Njen uspeh leži u tome što urbani prostor diše zajedno s prirodom, pa stanovnici lako pronalaze balans između posla, rekreacije i odmora.

U širem evropskom kontekstu, među gradovima koji su se istakli po zdravom načinu života nalaze se i Prag, Amsterdam, Helsinki, Kopenhagen, Rim, Budimpešta, Bern i Berlin. To pokazuje da se koncept zdravog grada više ne odnosi samo na Skandinaviju, već i na centralnu i južnu Evropu.

Zajedničko svim ovim gradovima jeste uspešna kombinacija urbanog razvoja i brige o životnoj sredini. Ulaganje u javne prostore, čistu energiju, sportsku infrastrukturu i održivu mobilnost postaje prioritet ne samo za zapadne, već i za gradove regiona. Time Zagreb i Ljubljana pokazuju da jugoistočna Evropa više nije pasivan posmatrač evropskih trendova. Ovi gradovi su aktivni učesnici u stvaranju zdravijih, zelenijih i srećnijih sredina.