U svetu gastronomije, gde se ukusi prepliću i nadograđuju, uparivanje hrane i vina često se predstavlja kao mala nauka. Ipak, prema rečima somelijerke Marijane Jaraković, suština je daleko jednostavnija nego sto mnogi pretpostavljaju. Ona smatra da vino više nije prateći detalj, već prirodni deo svakog obroka, a ključ uspešnog sparivanja leži u opuštenosti i ravnoteži.
Kako objašnjava, nepotrebno je stvarati pritisak oko izbora. Bitno je, kaže, razumeti da se hrana i vino međusobno dopunjuju, a ne nadvladavaju. Jaraković ističe da su pravila fleksibilnija nego što tradicija često nalaže. U tom duhu, ona podseća na najčešću zabludu – da crveno vino ne ide uz ribu.
Iako se ovaj „zakon“ godinama ponavlja, u praksi se lako demantuje. Parafrazirajući njene reči: važno je prepoznati da nežniji crveni sortimenti, poput pinot noira ili prokupca, mogu biti izuzetno uspešni uz dimljene riblje specijalitete, stvarajući neočekivano harmoničnu kombinaciju.
Ostatak njenog pristupa oslanja se na individualnost. „Uparivanje vina i hrane je više stvar ličnog ukusa i nema potrebe ubeđivati ljude u njihov lični stav“, kaže Jaraković. Ona dodaje da je važno samo pronaći ono što nama lično prija, bez nametanja i rigidnih pravila. Umesto stroge matrice, predlaže stvaranje „okvira u kojima se lepo snalazimo“, jer upravo u toj slobodi nastaju najbolje gastronomske veze.
U zaključku, njena filozofija poziva na oslobađanje od predrasuda. Vino i hrana nisu takmičari već partneri u istom tanjiru. A najbolji vodič, ukazuje naša sagovornica, jeste – sopstveni ukus. Uparivanje postaje kreativno putovanje, a ne ispiti iz enologije. Zato sledeći put, umesto da tragate za pravilima, poslušajte ono što vam govori nepce. Ono uglavnom ne gresi.
Foto: Unsplash
