U užurbanim ulicama, parkovima i tržnim centrima tiho se odvija zelena transformacija koja prirodu vraća u gradska naselja. Mikro-šume, male oblasti gusto zasađenih šumskih stabala, sade se širom sveta, od Londona do Los Anđelesa.
Šta su mikro-šume i zašto su nam potrebne?
Prema izveštaju UN-a o stanju svetskih šuma iz 2020. godine, od 1990. izgubljeno je više od 420 miliona hektara šuma zbog različitih namena.
Sa više od 85% globalne populacije koja živi u urbanim oblastima, mikro-šume pružaju ključnu priliku za borbu protiv krčenja šuma. Tehnika Miyawaki, koju je 1970-ih razvio japanski botaničar profesor Akira Miyawaki, inspirisala je stvaranje mikro-šuma širom sveta, prenosi Euronews.
Ove male, raznovrsne šume mogu se zasaditi na prostorima od samo devet kvadratnih metara, koristeći isključivo autohtone vrste koje prirodno rastu u tom području. Rast im je čak deset puta brži od monokulturnih šuma, dosežući zrelost za samo dve do tri decenije. Od početka Miyawakijevog rada, zasađeno je preko 280 mikro-šuma.
Od 2022. godine, organizacija Earthwatch Europe zasadila je 285 mikro-šuma, svaku sa oko 600 stabala, koje privlače više od 500 biljnih i životinjskih vrsta u prvih nekoliko godina. Projekti poput SUGi-a, koji vraća biodiverzitet i uvodi autohtone vrste, stvorili su 230 „džepnih šuma“ u 52 grada širom sveta, uključujući Tuluz, Madrid i gradove u Rumuniji.
Kako mikro-šume koriste životnoj sredini?
U zagađenim urbanim sredinama, mikro-šume mogu pomoći u obnavljanju kvaliteta zemljišta, vode i vazduha. Njihova mala veličina omogućava sadnju u ograničenim urbanim prostorima, često na neiskorišćenim lokacijama poput školskih dvorišta, groblja ili blizu metro stanica. Takođe mogu smanjiti posledice obilnih kiša i doprineti hlađenju gradova.
Kao staništa, ove šume privlače ptice, poput kosova, ili ježeve, dok različiti slojevi biljaka – od žbunja do manjih biljaka – omogućavaju da postanu samoodržive već nakon tri do pet godina.
Elize Van Midelom, osnivačica i direktorka SUGi-a, ističe i psihološke prednosti: „Interakcija s prirodom smanjuje stres i poboljšava simptome mentalnih problema, poput anksioznosti ili depresije.“ Ona dodaje: „Mikro-šume postaju magneti za ljudsku povezanost – mesto za odmor, čitanje, ples, učenje ili razgovor. Ujedno, podstiču ljude da postanu čuvari te zemlje.“
Van Midelom naglašava i njihov uticaj na decu: „Saradnjom sa skoro 80.000 dece zasadili smo 140 mikro-šuma u školama. Sadnja šuma pruža deci jedinstvenu priliku da se povežu s prirodom i vide kako njihovi postupci donose opipljive ekološke rezultate.“
Koji su izazovi sadnje u gradovima?
Uprkos brojnim koristima, sadnja mikro-šuma u urbanim sredinama nosi određene izazove. Zagađenje, visoke temperature i suše mogu ometati razvoj dubokih korena i povećati rizik od bolesti, upozorava organizacija Cities4Forests.
Van Midelom ističe i važnost dobijanja podrške zajednice: „Potrebno je uključiti lokalne stanovnike i obezbediti njihovu podršku – džepna šuma se ne može posaditi bez njihovog odobrenja. Ipak, nijedan od ovih izazova nije nepremostiv.“
Uz odgovarajuće planiranje i saradnju, mikro-šume mogu doprineti smanjenju zagađenja i učiniti gradove prijatnijim mestima za život.
