Vimbldon je juče “prokuvao” tokom najtoplijeg otvaranja turnira u istoriji, ali bez obzira na nesnosnu vrućinu, igrači su na travi pružili pravi šou.

Pre podneva, temperatura u blizini terena porasla je na 29,7 stepeni Celzijusa, saopštio je britanski meteorološki zavod (Met Office), čime je oboren rekord iz 2001. godine za najtopliji prvi dan turnira u njegovih 147 godina postojanja. U ponedeljak i utorak očekuju se temperature od 33 do 34 stepena, što je vrlo blizu apsolutnom rekordu Vimbldona – 35,7 °C zabeleženom 1. jula 2015. Za igrače na terenu, uslovi su bili nemilosrdni.

„Teško. Zaista, zaista teško“, rekla je Nemica Eva Lis novinarima. „Mislim da mi je jedino pomoglo to što znam da je i mojoj protivnici isto. Mnogo sam se znojila, reket mi je stalno klizao iz ruke. Prvi put igram na travi po ovoj vrućini i to je jako teško za noge. Posebno sam to osetila u trećem setu. Mislim da ni gledaocima nije bilo lako. Svi se nekako muče s ovim vremenom.”

Vrućina je pogodila i publiku, što se moglo videti tokom meča dvostrukog šampiona Karlosa Alkaraza protiv Italijana Fabija Fonjinija. Igra je nakratko prekinuta kada je jednom gledaocu, koji je sedeo na suncu nasuprot stolici sudije, pozlilo. Alkaraz je prvi primetio situaciju, dotrčao do sudije i doneo flašu vode osobi kojoj je pozlilo.

Kada temperatura pređe 30,1 stepen Celzijusa, Vimbldon aktivira „pravilo o vrućini“, koje omogućava igračima da zatraže pauzu od 10 minuta kako bi napustili teren i rashladili se. Tokom pauze dozvoljeno je osvežavanje, ali ne i medicinska pomoć ili savetovanje trenera. Pravilo se primenjuje nakon drugog seta u mečevima na dva dobijena i nakon trećeg seta u mečevima na tri dobijena, ukoliko se ne igra pod krovom. Ipak, čak i uz ovu pauzu, igrači su pod velikim fiziološkim stresom, kaže Kris Tajler, stručnjak za fiziologiju okruženja sa Univerziteta Rouphempton.

„Velike vrućine utiču i na fizičku izdržljivost i na kognitivne sposobnosti, i mogu izazvati opasan pad krvnog pritiska. Bez efikasnih metoda hlađenja, igrači rizikuju vrtoglavicu, nesvesticu i loše odluke. Hidratacija, rashladna odeća i doziranje napora su ključni za performans i bezbednost.”

Elmer Moler, 117. igrač sveta iz Danske, rekao je nakon poraza od Tijafoa da unosi više soli i elektrolita pre izlaska na teren po ovakvom vremenu. Dodao je, ipak, da mu vrućina nije predstavljala poseban problem – čak mu je bilo draže nego da igra na vetru. Tijafo se složio.

Iako je ovako vreme retko za London, većina tenisera je već igrala u sličnim uslovima širom sveta. Na primer, na Australijan openu u Melburnu temperatura je više puta prelazila 40°C, dok se i US Open u Njujorku često suočava s velikim vrućinama. Navijači, međutim, nisu toliko spremni. Meteorološka služba savetovala je posetioce da piju dosta vode, nanesu kremu za sunčanje i nose šešire zbog „veoma toplog vremena i jakog sunca“.

Na delu puta od stanice do terena, mnogi su koristili lepeze, šešire sa širokim obodom i lanene košulje. Oni koji su čekali u dugačkom redu poznatom kao „Queue“ – izloženi suncu i bez hlada – imali su posebno težak dan.

U samom kompleksu, organizatori su preko razglasa obaveštavali o visokim temperaturama, dok su punktovi za dopunu vode bili među najtraženijim mestima. Većina spoljnih terena nema mnogo hlada, a vrućina je najjača što ste bliže igri.

Trenutno najmanje 20 evropskih zemalja ima aktivna upozorenja zbog ekstremnih vrućina. Temperatura u Londonu i ostatku Velike Britanije trebalo bi da padne kasnije ove sedmice – meteorolozi najavljuju sunce i mogućnost kiše u sredu. Možda tada vreme ponovo postane onakvo kakvo se i očekuje od tipičnog Vimbldona.