Samo 14 odsto gradova širom sveta ima bezbedan vazduh, što je pad u odnosu na 17 odsto iz prethodne godine.

Švajcarska kompanija za praćenje zagađenja IQAir analizirala je podatke iz 9.446 gradova u 143 države, regiona i teritorije, u okviru svog najnovijeg Izveštaja o kvalitetu vazduha u svetu za 2025. godinu.

Ustanovljeno je da se kvalitet vazduha globalno pogoršava, uglavnom zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Dim od šumskih požara posebno je doprineo lošem kvalitetu vazduha u 2025, zajedno sa peščanim olujama i drugim ekstremnim vremenskim pojavama koje su pojačane sagorevanjem fosilnih goriva.

Tokom najgore sezone šumskih požara u istoriji Evropske unije, požari su zahvatili čitavu Evropu i dostigli rekordni vrhunac u avgustu, kada su uništili farme, šume i domove. Ekstremni vremenski uslovi izazvali su najmanje 43 milijarde evra kratkoročnih ekonomskih gubitaka širom kontinenta, usled smrtonosnih toplotnih talasa, poplava i suša.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) postavlja bezbedne granice za PM2.5, odnosno fine čestice, zbog njihovog štetnog uticaja na zdravlje. Njihova izuzetno mala veličina, manja od 2,5 mikrometara u prečniku, omogućava im da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok. Povezuju se sa respiratornim problemima, kardiovaskularnim bolestima i dugoročnim oboljenjima poput raka.

Samo tri evropske zemlje trenutno ispunjavaju bezbedne smernice.

Gde je u Evropi vazduh najčistiji, a gde najzagađeniji?

U Evropi su Andora, Estonija i Island jedine zemlje koje su u 2025. ispunile godišnju SZO granicu za PM2.5 – 5 mikrograma po kubnom metru (µg/m³).

One su među samo 13 zemalja i teritorija na svetu koje su ostale u okviru bezbednih granica. Među ostalima su Australija, Barbados, Bermuda, Francuska Polinezija, Grenada, Nova Kaledonija, Panama, Portoriko, Reunion i Američka Devičanska Ostrva.

To znači da 130 od ukupno 143 analizirane zemlje odnosno 91 odsto nije ispunilo bezbedne standarde.

Pet najzagađenijih zemalja su Pakistan (67,3 µg/m³), Bangladeš (66,1 µg/m³), Tadžikistan (57,3 µg/m³), Čad (53,6 µg/m³) i Demokratska Republika Kongo (50,2 µg/m³).

Svih 25 najzagađenijih gradova na svetu nalazi se u Indiji, Pakistanu i Kini, pri čemu Indija ima tri od četiri najzagađenija grada – uključujući i neslavno prvo mesto.

Grad Loni u severnoj indijskoj državi Utar Pradeš imao je prosečnu godišnju koncentraciju PM2.5 od 112,5 µg/m³ – gotovo 23 odsto više nego 2024. i više od 22 puta iznad smernica SZO. Istraživanje iz 2024. pokazalo je da su saobraćaj, industrijske emisije, prašina sa puteva i nelegalno odlaganje otpada glavni izvori zagađenja, prenosi Euronews.

Najčistije mesto na listi bio je Njuvoudvil u Južnoj Africi, sa prosečnom godišnjom koncentracijom PM2.5 od 1,0 µg/m³. Ovaj grad, smešten u surovom, prostranom regionu Namaqualand u oblasti Karu, omiljen je među ljubiteljima cveća zahvaljujući svom godišnjem cvetanju.

Gde je u Evropi vazduh najzagađeniji?

Tokom 2025. godine u Evropi, 23 zemlje zabeležile su rast prosečne godišnje koncentracije PM2.5, 18 pad, dok je jedna zemlja prvi put uključena u analizu.

Zagađenje PM2.5 poraslo je za više od 30 odsto u Švajcarskoj i Grčkoj zbog dima od požara iz Severne Amerike i saharske prašine iz Afrike. Malta je zabeležila najveći pad – skoro 24 odsto – delimično zahvaljujući dugogodišnjim naporima da pređe sa teških lož-ulja na obnovljive izvore energije, kao i merama za smanjenje emisija iz saobraćaja.

IQAir takođe objavljuje rang liste u realnom vremenu, zasnovane na aktuelnim podacima o kvalitetu vazduha. U trenutku pisanja, Pariz je bio među pet najzagađenijih gradova na svetu, zajedno sa Pekingom, Dakom, Vuhanom i Seulom. London se takođe našao među prvih 10.

Prošlog četvrtka (19. marta), Copernicus servis za praćenje atmosfere Evropske unije upozorio je na visoke nivoe PM2.5 zagađenja u Evropi, uzrokovane sezonskim emisijama amonijaka iz poljoprivrede (đubriva), povećanom koncentracijom polena i stagnacijom vazduha.

Pozadinsko zagađenje usled sagorevanja fosilnih goriva – naročito u delovima istočne Evrope i Balkana – takođe kontinuirano doprinosi lošem kvalitetu vazduha, navodi Copernicus.

Očekivalo se da će Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Velika Britanija i Irska biti među najpogođenijim zemljama u narednim danima.

Nedostatak podataka i dalje problem

Dok su 54 zemlje zabeležile porast prosečne godišnje koncentracije PM2.5, njih 75 je zabeležilo pad, a u dve zemlje nije bilo promena.

Iako ovogodišnji izveštaj obuhvata 12 novih zemalja koje ranije nisu bile uključene, veliki nedostaci u podacima i dalje postoje. Prema IQAir-u, samo mali deo svetske populacije ima pristup lokalnim, ažurnim podacima o kvalitetu vazduha.

U nekim delovima sveta situacija se čak pogoršava. U martu 2025. godine, administracija Donalda Trampa ukinula je globalni program praćenja kvaliteta vazduha američkog Stejt departmenta, ostavljajući milione ljudi bez pristupa podacima.

Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) iz Finske naveo je da su sistemi praćenja oslabljeni u 44 zemlje, dok je šest ostalo bez ikakvog monitoringa.

„Bez praćenja ne možemo u potpunosti razumeti šta se nalazi u vazduhu koji udišemo“, izjavio je globalni direktor IQAir-a, Frank Hammes. „Širenje pristupa podacima u realnom vremenu omogućava zajednicama da reaguju. Smanjenjem emisija i rešavanjem klimatskih promena možemo postići značajna i trajna poboljšanja kvaliteta vazduha širom sveta.“

Foto: Freepik/teksomolika