Španski parlament je još 2023. godine odobrio uvođenje bolovanja za žene koje pate od onesposobljavajućih menstruacija, čime je Španija tada postala prva zemlja u Evropi koja je to učinila. Međutim, još uvek je jedina.
Zakon omogućava ženama da prijave bolovanje „u slučaju onesposobljavajuće menstruacije“, saopštio je tada španski Kongres.
Zakon je usvojen sa 185 glasova za, 154 protiv i tri uzdržana. Glasanje predstavlja pobedu za socijalističku vladu Pedra Sančeza, koja je prevazišla unutrašnje nesuglasice unutar sopstvene partije (Karmen Kalvo, socijalistička poslanica i bivša potpredsednica vlade u prethodnom kabinetu Sančeza, uzdržala se od glasanja).
Zakon je podržala široka levo orijentisana koalicija uključujući Socijalističku partiju, radikalno levu Podemos i dve partije koje se zalažu za katalonsku nezavisnost, dok su konzervativna Narodna partija i krajnje desni Vox glasali protiv mere.
Zakon je deo šireg zakonskog paketa, koji između ostalog ima za cilj olakšanje pristupa abortusu u javnim bolnicama, ali uključuje i besplatnu distribuciju menstrualnih proizvoda u školama i zatvorima.
Isti dan, španski Kongres je usvojio i drugi zakon koji jača zaštitu prava LGBTQ+ zajednice, što je španska ministarka za jednakost, Irina Montero, proslavila na Tviteru kao „istorijski dan za unapređenje feminističkih prava“.
Kako to funkcioniše u svetu?
Tradicionalno, Azija prednjači u ovom obliku zakonske zaštite: zemlje poput Japana, Indonezije i Tajvana omogućavaju ženama da izostanu s posla tokom menstruacije. U Japanu ovo pravo postoji još od 1947. godine, dok Indonezija daje do dva dana mesečno, a Tajvan tri dana uz delimičnu nadoknadu plate. U Africi, Zambija predviđa jedan dan mesečno za menstrualno odsustvo, poznat kao „Mother’s Day“, dok je u nekim zemljama poput Južne Koreje i Južne Afrike praksa slična, ali se primenjuje selektivno i zavisi od poslodavaca.
U Evropi, međutim, menstrualno odsustvo gotovo da ne postoji. Glavni razlozi za to su kulturni i ekonomski: menstruacija se još uvek često smatra privatnom temom, a mnogi poslodavci i političari se plaše da bi ovakvo pravo moglo povećati troškove rada i smanjiti konkurentnost zaposlenih žena. Pored toga, postoje i zabrinutosti oko stigmatizacije ili diskriminacije žena ako bi ovakvo pravo bilo široko primenjivano. Sve to dovodi do toga da je Španija danas, sa zakonom koji omogućava plaćeno odsustvo zbog bolnih menstruacija, praktično pionir u Evropi.
Funkcionisanje menstrualnog odsustva u svetu zavisi od lokalnog zakonodavstva i kulture. U Japanu i Indoneziji žene mogu tražiti bolovanje uz potvrdu lekara ili izjavu o simptomima, dok u Tajvanu postoji i delimična nadoknada plate. U Španiji, zakon je posebno oblikovan tako da odsustvo pokriva državni sistem socijalnog osiguranja, a ne direktno poslodavac, čime se smanjuje potencijalni otpor firmi.
Ipak, praksa pokazuje da se pravo retko koristi, statistike iz Španije pokazuju da je u prvoj godini primene odsustvo zatraženo svega oko 1.500 puta, što ukazuje da kulturni faktori i dalje igraju značajnu ulogu u primeni ovog zakona.
Foto: Unsplash
