Venecija bi u budućnosti mogla biti prinuđena na preseljenje, dok naučnici ubrzano traže načine da je spasu od sve veće pretnje poplava.
Nova studija, objavljena u časopisu Scientific Reports, analizirala je postojeće i potencijalne strategije prilagođavanja za ovaj italijanski grad u odnosu na projekcije rasta nivoa mora iz Šestog izveštaja Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC).
Venecija, koja je deo UNESCO svetske baštine u okviru Venecijanske lagune, suočava se sa sve češćim poplavama u poslednjih 150 godina. Prošlog leta snažne oluje pogodile su region, preopteretile kanalizacioni sistem i pretvorile ulice u bujice nalik rekama, prenosi Euronews.
Godine 2019. teške poplave izazvale su dve žrtve i štetu od stotina miliona evra, uključujući i poznatu St Mark’s Basilica. Staklene barijere i plan obnove vredan 3,3 miliona evra predstavljeni su 2023. kako bi zaštitili ovu 900 godina staru crkvu, koja i dalje zavisi od plime i oseke. Naučnici su sada predstavili tri moguće strategije prilagođavanja za Veneciju, upozoravajući da je brzo delovanje „od suštinskog značaja“. Autor studije ističe da Venecija oslikava izazove sa kojima će se suočiti mnoge nisko položene obalne oblasti u narednim vekovima, uključujući Maldives i Netherlands.
Da li će Venecija biti preseljena?
Autori procenjuju da će izgradnja nasipa biti neophodna kada nivo mora poraste više od 0,5 metara – što bi moglo da se dogodi do 2100. godine, čak i uz niske emisije, uz troškove između 500 miliona i 4,5 milijardi evra.
Nasipi su veštački izgrađene zemljane ili kamene barijere duž obale ili reka koje štite od poplava.
Zatvaranje lagune tzv. „supernasipom“ (širokim ojačanim bedemom) takođe bi moglo biti rešenje nakon rasta nivoa mora od 0,5 metara i moglo bi da zaštiti grad čak i pri porastu do 10 metara. Međutim, početni trošak mogao bi da premaši 30 milijardi evra.
Kao poslednja opcija, studija navodi da bi preseljenje grada, njegovih stanovnika i istorijskih znamenitosti moglo biti neophodno ako nivo mora poraste više od 4,5 metara – što se očekuje posle 2300. godine – uz troškove do 100 milijardi evra.
Autori upozoravaju da izgradnja velikih infrastrukturnih rešenja, poput trajnih barijera, može trajati između 30 i 50 godina, što znači da je rano planiranje ključno.
„Ne postoji idealno rešenje za Veneciju“
„Naša analiza pokazuje da ne postoji optimalna strategija za Veneciju“, kaže profesor Robert Nikols iz Tindal centra za istraživanje klimatskih promena na Univerzitetu Istočne Anglije.
„Svaki pristup mora uzeti u obzir više faktora, uključujući bezbednost i dobrobit stanovnika, ekonomski razvoj, budućnost ekosistema lagune, očuvanje kulturnog nasleđa, kao i tradiciju i kulturu regiona.“
Nikols dodaje da sve nisko položene obalne oblasti treba da prepoznaju izazov dugoročnog rasta nivoa mora i „već sada počnu da razmišljaju o merama prilagođavanja“.
„S obzirom na ogromnu kulturnu vrednost Venecije, ovi troškovi su zapravo nepotpuni, a nijedna mera prilagođavanja dugoročno ne može očuvati Veneciju kakvu danas poznajemo“, dodaje on.
Zašto nivo mora raste u Veneciji?
Venecija je već ugrožena tokom visokih plima zbog svog položaja u plitkoj obalnoj laguni.
Prema podacima Royal Museums Greenwich, sezonski vetrovi siroko mogu izazvati „olujne talase“ koji guraju vodu iz Jadranskog mora ka laguni i gradu. Kada se poklope visoke plime i olujni talasi, poplave mogu biti ekstremne.
Globalno zagrevanje dodatno ubrzava rast nivoa mora širom sveta zbog topljenja glečera i širenja morske vode usled zagrevanja.
Situaciju dodatno pogoršava činjenica da tlo Venecije tone oko 1 milimetar godišnje zbog prirodnih pomeranja zemljišta. To je dodatno ubrzano ljudskim aktivnostima, poput crpljenja podzemnih voda ispod lagune, iako je ta praksa danas zabranjena.
Foto: Freppik/inguskruklitis
