Ljudi koji konzumiraju veće količine veštačkih zaslađivača mogli bi da imaju brži pad kognitivnih sposobnosti, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Neurology, medicinskom glasilu Američke akademije za neurologiju.
Istraživanje je pokazalo da su osobe koje su unosile najveće količine zaslađivača — ekvivalentno jednoj limenci dijetalnog gaziranog pića dnevno — imale značajno lošije rezultate u testovima pamćenja i prisećanja reči od onih koji su unosili najmanje količine.
„Ljudi koji su konzumirali najviše zaslađivača sa malo ili bez kalorija imali su 62% brže globalno kognitivno opadanje, što je ekvivalentno 1,6 godina starenja mozga,“ navela je glavna autorka studije, dr Klaudija Kimie Suemoto, vanredna profesorka gerijatrije na Univerzitetu u São Paulu.
Najveća grupa učesnika konzumirala je u proseku 191 miligram zaslađivača dnevno — približno jednu kašičicu. Za poređenje, jedna limenka dijetalnog napitka zaslađenog aspartamom sadrži između 200 i 300 miligrama. Srednja grupa unosila je oko 66 miligrama dnevno, dok je najmanji unos bio svega 20 miligrama. „Učesnici iz srednje grupe imali su 35% brži pad kognitivnih funkcija, što odgovara otprilike 1,3 godine starenja,“ dodala je Suemoto.
Nehranjivi zaslađivači prisutni su u velikom broju ultraprerađenih proizvoda sa niskim sadržajem šećera, kao i u specijalnim namirnicama namenjenim dijabetičarima. Uprkos tome, naučnici upozoravaju da njihova bezbednost možda nije onakva kakvom se često predstavlja.
„Rašireno uverenje da zaslađivači sa malo ili bez kalorija predstavljaju bezbednu zamenu za šećer može biti pogrešno, naročito imajući u vidu da se proizvodi sa njima plasiraju kao ‘zdravije’ alternative,“ upozorio je dr Tomas Holand sa Univerziteta Raš u Čikagu.
Industrija zaslađivača, međutim, brani svoju praksu. Međunarodna asocijacija za zaslađivače (ISA) poručila je da oni predstavljaju „bezbedan i efikasan način za smanjenje unosa šećera i kalorija“, što je ključno u borbi protiv gojaznosti i dijabetesa tipa 2. „Bezbednost zaslađivača sa malo ili bez kalorija dosledno potvrđuju vodeće svetske zdravstvene institucije,“ navela je ISA.
Studija je obuhvatila skoro 13.000 Brazilaca uzrasta između 35 i 75 godina, čija su ishrana i kognitivne sposobnosti praćene tokom prosečnog perioda od osam godina. Učesnici su više puta prolazili testove verbalne fluentnosti, radne memorije, prisećanja reči i brzine obrade informacija. Rezultati su pokazali da je pad pamćenja i opadanje kognitivnih sposobnosti bilo izraženije kod osoba sa dijabetesom, verovatno zbog veće ukupne izloženosti zaslađivačima.
Iako je studija posmatračka i ne može dokazati uzročnu vezu, naučnici ističu da rezultati nagoveštavaju zabrinjavajuću povezanost između zaslađivača i kognitivnog starenja.
Foto: Unsplash
