Na Sardiniji je identifikovano novo područje u kojem ljudi žive izuzetno dugo. U malom planinskom selu Bolotana posebno se izdvaja dugovečnost žena, a istraživači sada pokušavaju da utvrde šta stoji iza toga.

Bolotana, malo selo smešteno na padinama planine Marghine na Sardiniji, okruženo je šumama i izvorima. U njemu živi oko 2.262 ljudi, među kojima je čak desetoro starijih od 100 godina. To znači da na 100.000 stanovnika dolazi oko 442 stogodišnjaka – približno deset puta više nego što je prosek na Sardiniji i 11 puta više nego u Sjedinjenim Američkim Državama.

Upravo zbog toga Bolotana je privukla pažnju istraživača dugovečnosti Dana Bjutnera, poznatog po istraživanju takozvanih „plavih zona“ – područja u kojima stanovnici imaju izuzetno visoke šanse da dožive duboku starost.

Među ranije identifikovanim plavim zonama nalaze se Okinava u Japanu, Ikarija u Grčkoj, kao i grupa planinskih sela na Sardiniji. Kada su Bjutner i njegov tim počeli da proučavaju podatke iz Bolotane, rezultati su ih iznenadili.

„Prema nekim pokazateljima, Bolotana je najneobičnija plava zona. Dok druge plave zone polako gube tu karakteristiku, ovde se ona povećava. Drugim rečima, svake godine ima sve više stogodišnjaka“, rekao je Bjutner.

Ipak, ono što ovo selo posebno izdvaja jeste dugovečnost žena. Bjutner je, zajedno sa istraživačem Đanijem Pesom, okupio tim u kojem je bio i gerontolog S. Džej Olšanski. Istraživači su sproveli proces naučne verifikacije starosti na nasumično odabranom uzorku poznatih stogodišnjaka iz sela.

Olšanski je među njima nasumično odabrao grupu ljudi sa fotografija, a zatim proveravao podatke iz lokalnih matičnih i drugih istorijskih evidencija. Podaci o rođenju i smrti upoređivani su sa crkvenim zapisima o krštenjima i venčanjima kako bi se potvrdilo da su osobe zaista doživele 100 godina.

„Ono što je bilo zanimljivo u Bolotani, a što nikada ranije nismo videli i verovatno nećemo videti ni na drugom mestu, jeste činjenica da imaju fotografije praktično svakog stogodišnjaka“, rekao je Olšanski.

Duge šetnje su povezane sa boljim zdravljem srca i dužim životom

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Frontiers in Aging. Prema njihovim nalazima, očekivani životni vek žena u Bolotani posebno se izdvaja čak i u poređenju sa populacijama koje su poznate po dugovečnosti.

Žene koje u ovom selu dožive 70 godina imaju oko tri puta veće šanse da dožive i 100. godinu nego žene u Sjedinjenim Američkim Državama. Verovatnoća da osoba od 70 godina doživi 100. u Bolotani iznosi 4,92 odsto za muškarce i 13,83 odsto za žene.

„Uobičajeno je da žene širom sveta imaju prednost od tri do pet godina u odnosu na muškarce kada je reč o životnom veku. U Bolotani ta razlika izgleda još veća i još uvek nismo sigurni zbog čega“, rekao je Olšanski.

Ishrana iz sopstvenog dvorišta

Istraživači su pokušali da utvrde koje bi životne navike mogle da doprinesu dugovečnosti stanovnika Bolotane. Pregledali su istorijske podatke o ishrani i razgovarali sa lokalnim lekarima.Tradicionalna ishrana stanovnika sela bila je oko 90 odsto biljnog porekla. Meso se tokom većeg dela života jelo svega nekoliko puta mesečno.

Na trpezi su uglavnom bile namirnice koje su stanovnici sami uzgajali – pasulj, testenina, krompir i povrće iz bašte, kao i maslinovo ulje i pšenica sa sopstvenih njiva. Sir su pravili od mleka ovaca koje su uzgajali.

„Jeli su pasulj, testeninu, krompir i ono što su mogli da uzgaje u svojim baštama, a nisu uvozili mnogo američke brze hrane“, rekao je Bjutner.

Situacija se promenila nakon 2005. godine, kada je došlo do većeg otvaranja prema uvozu. Ipak, brza hrana još nije postala deo svakodnevice stanovnika Bolotane.

Svakodnevno kretanje umesto teretane

Zanimljivo je da u Bolotani nema teretane, iako njeni stanovnici imaju izuzetno dobre rezultate kada je reč o dugovečnosti.

„Niko tamo ne vežba. To je samo po sebi prilično zanimljivo. Deluje kao da ne pokušavaju da žive dugo, a ipak žive“, rekao je Olšanski.

Jedan od razloga mogao bi da bude način na koji je selo izgrađeno. Bolotana je smeštena na strmom terenu, a automobili nisu deo svakodnevnog života u meri u kojoj su to u mnogim drugim sredinama. Stanovnici zato svakodnevno prelaze uzbrdice i nizbrdice, često i bez razmišljanja o tome da zapravo vežbaju.

Bjutner to opisuje kao svojevrsni „umereni kardio“ koji se svakodnevno odvija bez planiranja treninga.

Upravo to smatra jednom od važnih lekcija iz Bolotane. U mnogim modernim društvima ljudi pokušavaju da pronađu vreme za vežbanje tako što ga unapred planiraju, ali svakodnevne obaveze često učine da trening bude prva stvar koju preskoče. U Bolotani je fizička aktivnost deo svakodnevnog života.

Holandsko „selo za dementne“ koje menja pogled na starenje

Zajednica kao deo zdravijeg života

Još jedan važan element je način na koji su organizovane porodice. Višegeneracijska domaćinstva su česta, pa članovi porodice zajedno dele kućne obaveze i brigu o deci. Takav način života istovremeno omogućava ljudima da ostanu okruženi porodicom i imaju snažniju emocionalnu i društvenu podršku.

Ipak, upravo tu se pojavljuje i pitanje koje istraživači još nisu rešili. Zašto u Bolotani žene doživljavaju 100 godina u tolikoj meri, čak i u poređenju sa drugim „plavim zonama“?

Jedno od mogućih objašnjenja mogla bi biti genetika. Druga mogućnost je specifična organizacija života u samom selu.

Bolotana je tradicionalno podeljena između stočarstva i poljoprivrede. Za razliku od nekih drugih sredina, muškarci su zbog takvog načina života više vremena provodili kod kuće i učestvovali u svakodnevnim obavezama.

„Muškarci ostaju kod kuće i dele teret svakodnevnog života“, rekao je Bjutner.

Istraživači još ne mogu da kažu koliko ovaj faktor utiče na razliku u dugovečnosti između muškaraca i žena.

Koliko dugo može da traje „plava zona“?

Tim koji proučava Bolotanu ima još mnogo pitanja na koja treba da odgovori, uključujući i ulogu genetike. Bjutner, međutim, podatke iz ovog sela opisuje kao svojevrsnu riznicu za istraživanje ljudske dugovečnosti.

„Znamo da su životna sredina i način života u Bolotani doveli do toga da tamo žive ljudi koji su među najdugovečnijima na planeti. Sada imamo priliku da proučimo šta su sve radili“, rekao je.

On istovremeno upozorava da bi modernizacija mogla da promeni tu sliku mnogo brže nego što se čini.

Kako automobili, pametni telefoni i industrijski prerađena hrana postaju dostupniji, očekuje da bi u jednoj generaciji mogli da se povećaju učestalost dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, demencije i pojedinih vrsta raka, dok bi prednost u dugovečnosti mogla da nestane.

Zato istraživači žele da što bolje dokumentuju način života u Bolotani dok se on još nije značajno promenio.

Ovo malo sardinsko selo tako postaje svojevrsna laboratorija za pitanje koje postaje sve važnije u savremenom svetu: ne samo koliko dugo možemo da živimo, već i kakvo okruženje i način života mogu da nam omoguće da što duže ostanemo zdravi i aktivni.

Foto: Unsplash/Daan Verhoost