Iako se veštačka inteligencija sve češće predstavlja kao jedno od ključnih rešenja za borbu protiv klimatskih promena, nova naučna istraživanja otkrivaju i njenu manje vidljivu, ali zabrinjavajuću stranu.

Prema nedavno objavljenoj, recenziranoj studiji, AI sistemi su samo tokom 2025. godine potrošili između 312 i 765 milijardi litara vode – količinu uporedivu sa godišnjom potrošnjom kompletne globalne industrije flaširane vode.

Ogromna potrošnja vode prvenstveno je posledica hlađenja data-centara, infrastrukture koja pokreće savremene AI modele poput ChatGPT-a. Zbog ekstremno zahtevnih proračuna, serveri proizvode ogromne količine toplote, a jedan od najefikasnijih načina da se ona kontroliše jeste isparavajuće hlađenje – proces koji, međutim, zahteva nezamislive količine vode.

Ali tu problemi ne staju. Ista studija procenjuje da je ugljenični otisak veštačke inteligencije u 2025. godini iznosio između 32,6 i 79,7 miliona tona CO₂. To je približno jednako godišnjim emisijama Njujorka, uključujući energiju i saobraćaj. Drugim rečima, tehnologija koja bi trebalo da pomogne u optimizaciji energetskih sistema i smanjenju emisija već sada ostavlja ozbiljan ekološki trag.

Kako se upotreba veštačke inteligencije širi gotovo eksponencijalnom brzinom, stručnjaci sve glasnije upozoravaju da je neophodno hitno ulaganje u „zelenije“ data-centre. To podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije, naprednih sistema za hlađenje i tehnologija koje značajno smanjuju potrošnju vode.

Paradoks je očigledan: veštačka inteligencija ima potencijal da pomogne u rešavanju najvećih globalnih problema, uključujući klimatsku krizu, ali bez jasnih ekoloških ograničenja i održivih rešenja, može postati jedan od njenih najvećih generatora.

Foto: Unsplash/Ardian Pranomo