Jedan od najpriznatijih naučnih časopisa Nature objavio je 26. marta sublimaciju objavljenih studija o uticaju promene klime na pogodnost geografskih područja za proizvodnju grožđa. Članak je veoma dugačak i detaljan, pa ovde prenosim samo neke korisne informacije i preporuke, piše Branislav Anđelić u svom blogu za portal vino.rs.
Današnja najbolja proizvodna područja oko 45. južne i severne paralele, a gde spada i Srbija, ozbiljno su ugrožene. Povećanje prosečnih temperatura i opšteprisutna suša dovode do sazrevanja grožđa ranije, u najtoplijim mesecima. Osim što ovo proizvodi vina sa više alkohola, i sam aromatski profil vina se menja. To se dešava u trenutku kada marketinške studije pokazuju da sve više potrošača traži vina sa smanjenom količinom alkohola i povećanom voćnošću. Ranije pupljenje vinove loze sve češće izlaže mlade lastare opasnosti od poznog mraza.
Klimatske promene su takođe pomerile raspored i intenzitet padavina. Dugotrajni period stalnog smenjivanja obilnih padavina i visokih temperatura u kasno proleće učinio je borbu protiv plesni klasičnim metodama gotovo nemogućom. Učestalost pojave i jačina grada su takođe postali faktori za ozbiljnu brigu.
Kao regije koje su najviše ugrožene u Evropi istaknuti su jug Španije, Mediteranska Francuska, dolina reke PO i obalski delovi Italije, Balkansko poluostrvo i oblast oko Crnog mora. Ukupno, i do 70% područja u kojima se sada gaji vinova loza mogu postati nepodesni za njen uzgoj do kraja veka.
Kao najveći problem studije navode ranije pupljenje, cvetanje i sazrevanje grožđa. Fenološka zrelost grožđa sada dolazi u najtoplije i najsuvlje doba godine. To dovodi do povećanja šećera i pH, a smanjenja kiselina. Takav pH ostavlja vino osetljivijim na bolesti, posebno Brettanomyces bruxellensis (skraćeno bret – kad vino poprima miris na štalu, konjsko đubrivo, znoj, ponekad metalni ukus na kraju – prim.). Tanini koji daju strukturu vinu i antocijanini koji su odgovorni za boju su smanjeni pri višim temperaturama. Ovi poremećaji šalju kontradiktorne signale vinaru i čine iskustveno znanje o pravom momentu za berbu beskorisnim.
Šta nam je činiti?
Prvi korak je da se izvrši selekcija klonova trenutno korišćenih sorti uzimajući one koji imaju duži fenološki ciklus. Ova razlika neće biti velika, ali može da pomogne. Sledeći korak bi bio promena sorti koje se gaje. Balearska ostrva, Kipar, Kiklade imaju lokalne sorte sa dugačkim fenološkim ciklusom a tamo su klimatski uslovi oduvek bili onakvi kakvi nas čekaju. Novostvorene sorte takođe mogu pružiti odgovor, premda su one do sada stvarane sa sasvim drugim ciljevima: otpornost na hladnoću i/ili bolesti.
Mreže za zasenu, zatravljivanje i kasna „zimska” rezidba su neke od mera koje su od pomoći, kao i smanjivanje količine lišća u odnosu na grožđe. Ranija berba u odnosu na punu zrelost će dati vina u većoj ravnoteži i smanjiti arome prezrelog i suvog voća, odnosno kuvanog vina.
Podizanje glavne žice, odnosno zone grožđa, na veću visinu smanjuje opasnost od prolećnih mrazeva i smanjuje temperaturu u toku leta. Ostavljanje lišća takođe zaklanja grozdove od direktne sunčeve svetlosti, a duga rezidba usporava sazrevanje ali sa druge strane povećava potrebu za vodom. Ako količina padavina i ostane ista, zbog visokih temperatura biljka gubi više vode koju treba nadoknaditi. U kombinaciji visoke temperature i suše navodnjavanje postaje obavezno. Prskanje neutralnim mineralima, kao što su zeolit i kaolin, bitno smanjuju temperaturu krošnje.
Ako planirate nove vinograde birajte podloge koje produžavaju fenološki ciklus i čije korenje ide pravo na dole i crpi vodu iz dubljih slojeva (Paulsen 1103, Richter 110, Ruggeri 140). Za ugrožena područja preporučuje se sadnja iznad 1.000 metara nadmorske visine ili sadnja na severnoj padini.
Photo: Ilustracija Freepik
