Ako bi postojalo groblje agrobiznisa, jedan njegov deo bio bi rezervisan za startape vertikalne poljoprivrede koji su početkom ove decenije privukli milijarde dolara ulaganja, a zatim propali.
Ideja je delovala gotovo savršeno: uzgajati povrće u zatvorenim, višespratnim objektima, blizu gradova, uz manje zemlje i vode i sa manje otpada. Stvarnost se pokazala mnogo komplikovanijom.
Kada tehnologija postane preskupa
Kompanija Bowery Farming prikupila je više od 700 miliona dolara za uzgoj lisnatog povrća bez pesticida u urbanim sredinama, ali je 2024. godine obustavila poslovanje. Plenty, kompanija specijalizovana za vertikalni uzgoj, prošla je kroz proces bankrota 2025. godine, nakon što je prikupila stotine miliona dolara. I Kalera, još jedan od velikih igrača u sektoru, propala je 2023. godine nakon više od 200 miliona dolara ulaganja.
Razlozi su bili različiti – od visokih troškova razvoja softvera i infrastrukture do nedostatka iskustva u samoj poljoprivredi i poslovnih modela koji nisu uspevali da postanu profitabilni.
Ipak, jedan problem posebno se izdvojio: energija.
Biljkama je za rast potrebna svetlost. Kada se uzgajaju u zatvorenim prostorima, prirodnu sunčevu svetlost zamenjuju LED lampe, što može da dovede do ogromnih računa za električnu energiju. U pokušaju da se uštedi prostor i kontrolišu uslovi proizvodnje, neke kompanije su istovremeno stvarale sistem koji je bio preskup za održavanje.
Novi pristup: više sunca, manje betona
Kalifornijski startap Hippo Harvest pokušava da pronađe drugačiji put.
Umesto klasične vertikalne farme sa policama postavljenim u više nivoa, kompanija koristi visokotehnološke staklenike. Biljke tako dobijaju prirodnu sunčevu svetlost, dok se tehnologija koristi za preciznije upravljanje proizvodnjom.
Tu na scenu stupaju roboti.
Roomba koja radi kao traktor
Hippo Harvest koristi autonomne mobilne robote koji se kreću kroz staklenike i obavljaju poslove poput malih traktora. Najjednostavnije rečeno – nešto između Roomba usisivača i traktora John Deere.
Uz pomoć robotike i mašinskog učenja, kompanija pokušava da smanji potrošnju resursa i automatizuje deo procesa uzgoja.
Prema podacima kompanije, njen sistem koristi 92 odsto manje vode, 55 odsto manje đubriva i 94 odsto manje zemljišta u poređenju sa tradicionalnom poljoprivredom. Hippo Harvest navodi i da ne koristi sintetičke pesticide, dok istovremeno nastoji da cene svojih proizvoda zadrži konkurentnim u odnosu na povrće uzgajano na otvorenom.
Da li je ovo budućnost poljoprivrede?
Hippo Harvest je u julu 2026. godine zatvorio investicionu rundu Serije C vrednu 30 miliona dolara, koju je predvodio Cox Farms, jedan od najvećih operatera staklenika u Severnoj Americi. Novac će biti iskorišćen za širenje proizvodnje na novoj lokaciji u Holisteru u Kaliforniji, na površini od oko 30 hektara, kao i za razvoj nove generacije robotskog sistema za uzgoj.
To je značajna podrška za koncept koji pokušava da izbegne neke od problema zbog kojih su se druge kompanije u sektoru našle u ozbiljnim finansijskim teškoćama.
Ipak, veliko širenje nosi i velike rizike. Pravo pitanje više nije samo da li tehnologija može da proizvede dovoljno hrane, već i da li to može da učini uz troškove koji su održivi i za kompaniju i za planetu.
Možda budućnost poljoprivrede neće izgledati kao ogromna zgrada puna polica sa salatom.
Možda će više ličiti na staklenik u kojem prirodnu sunčevu svetlost dopunjuju roboti, precizni podaci i tehnologija.
Foto: Magnific/seventyfour
