Bangkok je u ozbiljnom problemu. Grad tone oko dva centimetra svake godine, dok nivo mora oko njega neprestano raste. Poplave već sada svake godine pogađaju do milion ljudi na Tajlandu, a ekonomske posledice su ogromne. Prema podacima Svetske banke, poplave iz 2011. godine bile su najgore na Tajlandu u poslednjih više od 50 godina i izazvale su štetu od 46,5 milijardi američkih dolara, što je bilo jednako 12,6 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje. Godišnji gubici od poplava širom zemlje sada u proseku iznose oko 2,6 milijardi dolara, pri čemu urbane oblasti poput Bangkoka trpe najveći teret. Svaka sezona monsuna donosi sve veći rizik.
U središtu ove krize nalazi se Kočakorn Vorakom, pejzažna arhitektkinja koja više od decenije dokazuje da biljke, zemlja i pametan dizajn mogu da urade ono što beton ne može. Cena nečinjenja nije apstraktna. Za prosečno domaćinstvo u Bangkoku pogođeno velikom poplavom, gubici mogu iznositi približno polovinu godišnje potrošnje. Klimatski otporni pejzaži na Tajlandu nisu luksuz — oni su ekonomska nužnost.
Vorakom je 2012. godine osnovala studio Landprocess sa jasnim ciljem: da koristi prirodu za rešavanje urbanih klimatskih problema. Njen studio danas zapošljava 15 dizajnera koji rade na nekim od najtežih ekoloških izazova sa kojima se suočavaju gradovi jugoistočne Azije. Sve počinje jednostavnom, ali radikalnom idejom da su živi sistemi infrastruktura, a ne dekoracija.
Prvi veliki test te ideje bio je park Chulalongkorn Centenary Park, završen 2017. godine. To je prvi projekat zelene infrastrukture te vrste u Bangkoku. Park se nalazi na prostoru koji je nekada bio zapušten plac u blizini jednog od najpoznatijih univerziteta na Tajlandu. Danas se u njemu nalaze močvare, travnjaci koji upijaju vodu i autohtone biljke koje zajedno prikupljaju, filtriraju i ponovo koriste oko milion galona kišnice. Istovremeno, stanovnicima Bangkoka pruža retku zelenu oazu u gusto izgrađenom gradskom jezgru.
Dve godine kasnije, Vorakom je završila projekat Thammasat Urban Farm, terasastu krovnu farmu od 22.000 kvadratnih metara na Univerzitetu Thammasat. To je najveća organska krovna farma u Aziji. Dizajnirana da podseća na tradicionalna tajlandska pirinčana polja, kosa zelena površina koristi kaskadne autohtone biljke i povrće kako bi usporila oticanje kišnice čak 20 puta efikasnije od betonske površine. Farma takođe proizvodi oko 20 tona organske hrane godišnje, što je čini važnim resursom i za životnu sredinu i za prehrambenu sigurnost.
Ono što klimatski otporne pejzaže na Tajlandu čini značajnim nije samo njihova veličina, već način na koji redefinišu svrhu javnog prostora. Park više nije samo mesto za šetnju. Krov više nije samo površina koju treba zaštititi od vode. U radu Vorakomove, oba postaju aktivni učesnici u upravljanju odnosom grada prema vodi, toploti i hrani. Upravo su to klimatski otporni pejzaži koji su tajlandskim gradovima potrebni kako bi opstali u decenijama koje dolaze, prenosi Happy Eco News.
Njen trenutni projekat podiže ambicije na još viši nivo. Landprocess trenutno redizajnira Vladin kompleks u bangkoškom distriktu Lak Si, lokaciju od 178 hektara kroz koju svakodnevno prođe oko 40.000 zaposlenih. Novi dizajn uključuje zelene koridore sa autohtonim vrstama biljaka, krovne bašte i sisteme za prirodno hlađenje zgrada pomoću biljaka. Projekat postavlja i jedno teže pitanje: može li državna zgrada biti više od simbola vlasti? Može li postati model otvorenog i održivog grada kakav Bangkok mora da postane?
Vorakom ne radi sama i veoma pažljivo bira saradnike. Godine 2017. pokrenula je Porous City Network, društveno preduzeće koje okuplja pejzažne arhitekte, urbaniste, lokalne zajednice i omladinske organizacije kako bi razvijali klimatska rešenja zasnovana na biljkama. Mreža pretvara prostore prepune betona u propusne zelene površine, uključujući urbane farme, kišne vrtove, zelene krovove i kanale ispunjene biljkama koje upijaju vodu. Porous City takođe obučava državne timove širom jugoistočne Azije za tehnike sadnje i upravljanja vodom otporne na poplave, razvijene kroz projekte Landprocessa.
Naziv mreže odražava ključni princip njenog rada. „Propustan“ grad je grad koji dopušta vodi da uđe, umesto da je nasilno odbacuje. Propusne površine, zasađene zone i obnovljeni vodotokovi omogućavaju da se kiša upije, filtrira i skladišti, umesto da se sliva u preopterećene kanalizacione sisteme. U gradu poput Bangkoka, gde poplave nisu mogućnost već redovna pojava, ovakav pristup urbanom dizajnu može značiti razliku između podnošljivih i katastrofalnih poplava.
Za svoj rad Vorakom je dobila priznanja Ujedinjenih nacija, BBC-ja i Bloomberga. Ipak, nagrade nisu ono što joj je najvažnije. Pitanje kojem se stalno vraća jeste da li će Bangkok i za 50 godina biti grad pogodan za život. Veruje da odgovor zavisi od toga da li će dizajneri, političari, inženjeri i lokalne zajednice uspeti da sarađuju na načine na koje to inače ne čine.
Klimatski otporni pejzaži na Tajlandu nisu daleka vizija budućnosti. Oni već postoje u parkovima, krovnim farmama i obnovljenim kanalima koji svakodnevno upijaju vodu, proizvode hranu i rashlađuju ulice. Dok poplave zemlji svake godine nanose milijarde dolara štete, ekonomski argument za ovakav dizajn podjednako je snažan kao i ekološki. Ono što Vorakom pokazuje, projekat po projekat, jeste da gradovi ne moraju da biraju između lepote i funkcionalnosti, niti između razvoja i opstanka. Alati već postoje. Pitanje je samo da li su gradovi spremni da ih koriste.
Foto: Magnific/kundoy
