Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29), održana u Bakuu, Azerbejdžanu, završena je dogovorom o minimalnom cilju javnog finansiranja za klimu u iznosu od 300 milijardi dolara do 2035. godine. Ovaj ishod naišao je na oštre kritike predstavnika civilnog društva, koji smatraju da je ovakav cilj daleko ispod potrebnog nivoa za borbu protiv klimatskih promena.

Šef delegacije Greenpeace-a na COP29, Džasper Inventor, ocenio je da je dogovor razočaravajući: „Ovo je krajnje neadekvatan cilj, zasenjen očajem i razmerom akcija koje su neophodne. Iako su izolovani blokatori i teški pregovori otežavali postizanje dogovora, na kraju je postignut minimalan kompromis u poslednjem trenutku.“

Inventor je istakao da su pravi protivnici klimatskog progresa „trgovci fosilnim gorivima i uništavači prirode“ koji, kako kaže, „deluju iz senke, krijući se iza niskih klimatskih ambicija vlada“. On je apelovao da lideri pokažu hrabrost i stanu na „pravu stranu istorije“.

„Ljudi su razočarani, ali nećemo odustati“

Iz Greenpeace-a poručuju da je javnost sve više nezadovoljna nedostatkom ambicija i konkretnih akcija, ali da će borba za klimatsku pravdu biti nastavljena.

„Naša budućnost je na kocki! Kako se približava COP30 u Belemu, zadržaćemo nadu – nadu koja dolazi iz glasnog zahteva ljudi za klimatskim akcijama“, izjavio je Inventor.

Neadekvatno finansiranje i neispunjena obećanja

Trejsi Karti, ekspertkinja za klimatsku politiku iz Greenpeace-a, izrazila je ogorčenje zbog novog cilja od 300 milijardi dolara, ističući da je to „premalo i prekasno“.

„Razvijene zemlje su došle praznih džepova i naterale zemlje u razvoju da pristanu na ovaj dogovor. Ali, ono što je najgore – nema garancija da će ova sredstva biti dodeljena putem grantova, već je verovatno da će stići kroz zajmove ili privatno finansiranje, što zemlje u razvoju ne mogu da priušte“, rekla je Karti.

Ona je dodala da se zagađivači iz industrije fosilnih goriva i dalje bogate, dok ih nijedna odgovornost nije dotakla:
„Industrija fosilnih goriva ostvaruje milijarde dolara profita i izbegava odgovornost. Ako razvijene zemlje nemaju sredstva, neka račun pošalju njima.“

Fosilna goriva „slon u sobi“

Marten de Zeuv, kampanjer Greenpeace-a Holandije, istakao je da je najveći problem u pregovorima bila blokada od strane proizvođača fosilnih goriva.

„Progres u merama ublažavanja klimatskih promena stagnira, ali, uprkos lobistima fosilnih goriva, uspeli smo da sprečimo povlačenje odluke sa COP28 o tranziciji sa fosilnih goriva“, rekao je De Zeuv.

Dodao je da globalni klimatski pokret ostaje odlučan, posebno u svetlu sve češćih ekstremnih vremenskih nepogoda, poput tropskih ciklona, požara i istorijskih suša:
„Planovi klimatske akcije do 2035. moraju doneti preokret i označiti nadu u desetogodišnjicu Pariskog sporazuma.“

Kritike mehanizma tržišta ugljenika

Sporazum o tržištu ugljenika izazvao je oštre reakcije stručnjaka. En Lambrehts, ekspertkinja za biodiverzitet iz Greenpeace-a, opisala ga je kao „klimatsku prevaru“.

„Ovaj mehanizam samo pruža priliku zagađivačima iz industrije fosilnih goriva da kompenzuju emisije, umesto da plate za štetu koju su izazvali“, rekla je Lambrehts.

Ona je istakla da je Baku postao poznat kao „konferencija kompenzacija“, jer dogovor o tržištu ugljenika ima „ogromne rupe i manjak integriteta“.

Pogled ka Belemu

Uoči COP30, koji će se održati u Belemu u Amazoniji, aktivisti pozivaju na povezivanje klimatskih i akcija za zaštitu biodiverziteta.

„Brazil ima priliku da preuzme vođstvo. Pozivamo predsednika Lulu da unapredi sinergiju između klime i biodiverziteta i pokaže pravo globalno liderstvo“, izjavila je Raísa Fereira iz Greenpeace-a Brazil.

Slične poruke stižu i iz Afrike, gde aktivisti osuđuju nepravdu u finansiranju. Fred Njehu iz Greenpeace-a Afrika ocenio je da dogovor COP29 predstavlja „klimatski kolonijalizam“.

„Kako je velikodušno od Globalnog Severa da prizna potrebu od 1,3 triliona dolara, a ponudi pipetu da napuni okean“, rekao je Njehu i dodao: „Afrika ostaje nepokolebljiva. Na COP30 dolazimo sa zahtevima za pravu klimatsku pravdu.“

Photo: COP29 Official