U velikoj pobedi za stanovnike Bonairea, Okružni sud u Hagu presudio je da su holandske vlasti diskriminisale stanovnike ostrva.
Sud je naložio holandskoj vladi da izradi plan zaštite stanovnika malog karipskog ostrva Bonaire od razarajućih posledica klimatskih promena, što predstavlja značajnu pobedu za meštane.
Okružni sud u Hagu, u snažnoj kritici prema holandskim vlastima, takođe je presudio da je vlada diskriminisala 20.000 stanovnika ostrva ne preduzimajući „pravovremene i adekvatne mere“ za njihovu zaštitu od klimatskih promena pre nego što bude prekasno.
„Ostrvo već pati od poplava usled tropskih oluja i ekstremnih padavina, a prema istraživačima, situacija će se pogoršavati u narednim godinama“, rekao je sudija Jerzy Luiten pred punom sudnicom.
„Čak i konzervativne prognoze predviđaju da će delovi ostrva biti pod vodom do 2050. godine, dakle za 25 godina.“
Predmet koji su pokrenula osmorica stanovnika Bonairea, uz podršku ekološke organizacije Greenpeace, imao je za cilj da natera vladu da bolje zaštiti svoje građane od posledica porasta temperatura i nivoa mora, a mogao bi da postavi presedan za slične pravne izazove u drugim zemljama.
„Više nismo građani drugog reda“
„Sudije su nas saslušale“, kaže jedna od stanovnica, Jackie Bernabela. „Više nismo građani drugog reda. Jednakost. Veoma sam srećna.“
Holandska vlada se odmah nije oglasila povodom 90-straničnog pisanog rešenja. Vlada ima pravo da uloži žalbu, prenosi Euronews Green.
U izjavi pre presude, Marie Vellekoop iz Greenpeace Holandije kaže: „Bio bi to istorijski značajan trijumf ako bi sudska odluka naterala državu da preduzme konkretne mere za zaštitu ljudi od ekstremnih vremenskih nepogoda i drugih posledica klimatske krize.“
Predmet je razmatran u Hagu jer su Bonaire, zajedno sa ostrvima St. Eustatius i Saba, postala posebne holandske opštine 2010. godine. Stanovnici ostrva, njih 20.000, holandski su državljani na osnovu kolonijalne istorije.
Holandska vlada mora da pooštri klimatske mere
Advokati vlade tvrdili su da Holandija već preduzima korake u borbi protiv klimatskih promena, pozivajući se na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i mere ublažavanja posledica. Vladin advokat Edward Brans tvrdi da pitanje treba da rešavaju nacionalne administracije, a ne sudije.
Sud je, međutim, presudio da napori vlade nisu dovoljni, navodeći da cilj smanjenja emisija za 55% do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine nije obavezujući i da ne uključuje u potpunosti emisije iz vazdušnog i pomorskog saobraćaja. Sud je takođe naveo da je „vrlo malo verovatno“ da će Holandija ispuniti svoj cilj za 2030. godinu.
Presuda dolazi dok se razgovori o formiranju nove holandske vlade nakon oktobarskih izbora bliže kraju, sa izgledima za novu manjinsku koaliciju predvođenu centrističkim liderom D66 Robom Jettenom.
On je stekao nadimak „klimatski pokretač“ kada je kao ministar vodio kroz niz zakona namenjenih smanjenju zavisnosti Holandije od fosilnih goriva i značajnom smanjenju emisije ugljen-dioksida. Sada će nova vlada koju se očekuje da Jetten predvodi morati da pooštri mere u skladu sa sudskom presudom.
Ovo nije prvi put da Okružni sud u Hagu donosi revolucionarnu klimatsku presudu. Isti sud je razmatrao prvi deo istorijskog slučaja Urgenda pre više od decenije. Taj predmet je završen 2019. kada je Vrhovni sud Holandije presudio u korist klimatskih aktivista i naložio vladi da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, što je otvorilo put za slične izazove širom sveta.
Odluka u slučaju Urgenda bila je istaknuta u nedavnim klimatskim presudama Evropskog suda za ljudska prava i Međunarodnog suda pravde UN-a. Oba suda su zaključila da nepreduzimanje mera protiv klimatskih promena predstavlja kršenje međunarodnog prava.
U deceniji do 2023. godine, nivo mora se globalno povećao za prosečno oko 4,3 centimetara, dok su neki delovi Pacifika porasli još više. Svet se takođe zagrejao za 1,3°C od predindustrijskog doba, zbog sagorevanja fosilnih goriva.
Foto: Freepik/ wirestock
