Evropski parlament je objavio da je usvojio nove propise o ekološkim zločinima i povezanim sankcijama s ciljem jačanja zaštite ekosistema, uključujući proširenje liste krivičnih ekoloških prestupa, uključujući novčane kazne i zatvorske kazne, prenosi portal ESG Today.

Nakon što je nova direktiva odobrena od strane poslanika Evropskog parlamenta glasanjem 499 – 100, državama članicama EU-a dat je rok od dve godine da integrišu propise u svoje nacionalne sisteme.

Usvajanje nove direktive sledi nakon što je Evropska komisija 2021. godine predložila meru s ciljem jačanja zaštite životne sredine i suočavanja s porastom ekoloških krivičnih dela, pri čemu su ekološki zločini četvrta najveća kriminalna aktivnost globalno, prema Komisiji.

Novi postupci koji se smatraju krivičnim delima prema novoj direktivi uključuju nelegalnu trgovinu drvetom, iscrpljivanje vodnih resursa, uvoz i upotrebu žive i fluorisanih gasova sa efektom staklene bašte, uvoz invazivnih vrsta i zagađenje koje uzrokuju brodovi.

Novi propisi takođe uključuju strože sankcije za “kvalifikovane prekršaje” koji uzrokuju uništavanje ekosistema ili staništa unutar zaštićenih područja, poput velikih požara u šumama ili širokog zagađenja vazduha, zemlje ili vode.

Prema novoj direktivi, pojedinci i predstavnici kompanija koji počine ekološka krivična dela mogli bi se suočiti s zatvorskim kaznama, u zavisnosti od obima i ozbiljnosti prouzrokovane štete, pri čemu bi kvalifikovani prekršaji bili kažnjivi sa osam godina, prekršaji koji uzrokuju smrt osobe sa deset godina, a druga krivična dela sa do pet godina.

Za kompanije, novčane kazne prema novoj direktivi će iznositi 3% ili 5% godišnjeg svetskog prihoda, ili alternativno 24 ili 40 miliona eura, zavisno od prirode prekršaja, pri čemu bi svakako bili obavezni i nadoknaditi i obnoviti oštećeno područje.

Photo: Canva