U severnim delovima Finske, gde hiljade irvasa slobodno prelaze puteve, problem saobraćajnih nezgoda s tom divljači predstavlja značajan rizik. Prema procenama Finnish Reindeer Herders’ Association-a, svake godine u zemlji strada nekoliko hiljada irvasa u sudarima sa vozilima (procene se kreću oko 3.000 do 5.000 nesreća godišnje)

Da bi smanjili broj ovih sudara, 2014. godine pokrenut je eksperiment: 20 irvasa u oblasti oko Rovaniemi-ja (Lapland) obojeno je reflektujućom bojom, na njihovim rogovima korišćen je trajniji sprej, dok je krzno tretirano vodotopivim sprejem koji se ispira. Ideja je bila da rogovi postanu vidljivi noću kada ih obasjaju farovi automobila, čime bi vozači dobili više vremena za reagovanje.

Reflektujuća boja nije svetlela sama od sebe, reagovala je samo na direktnu rasvetu, tipično farove automobila, čime je irvase činila vidljivijim upravo u onim trenucima kada je povećan rizik od sudara. Taj pristup je izazvao pažnju kao jednostavno, relativno jeftino i tehnički izvodljivo rešenje.

Šta nije funkcionisalo?

Međutim, pokazalo se da ideja nije dala očekivane rezultate, irvasi su često uklanjali boju ili reflektujuće ogrlice, što je značajno smanjivalo efektivnost metode.

Zbog toga je 2016. godine eksperiment zvanično obustavljen, a uz dosadašnje mere pribeglo se novim taktikama, među kojima je i mobilna aplikacija koja upozorava vozače na prisustvo irvasa u blizini.

Do danas, ne postoji validna, objavljena kvantitativna studija koja bi potvrdila da je reflektujuća boja na rogovima irvasa značajno uticala na smanjenje broja saobraćajnih nesreća. Stručni izveštaji ukazuju da su problemi s održavanjem boje, skidanje boje, lomljenje ogrlica ili njihovo uklanjanje, bili glavni razlozi zbog kojih je praksa napuštena.

Zabeleženo je da je nakon napuštanja tretmana reflektujućom bojom, pažnja preusmerena na tehnološke i preventivne mere, ne oslanjanje samo na vidljivost životinja, već i na sistem upozorenja i informisanja vozača.

Ideja koja nije zaživela

Ideja o reflektujućim rogovima irvasa bila je primer kreativnog pristupa rešavanju problema saobraćajnih nesreća sa divljači, jednostavna, relativno neškodljiva i sa obećavajućim konceptom. Ipak, eksperiment je pokazao realne slabosti sprovođenja: priroda životinja, klimatski uslovi i nemogućnost održavanja premazâ značajno su umanjili efikasnost.

Zbog toga, iako je pokušaj realizovan, on nije postao održivo i dokazana mera zaštite. Danas se u Finskoj oslanjaju na druge strategije (poput digitalnih upozorenja), a reflektujuća boja je ostala zapamćena kao eksperiment iz prošlosti.

Foto: Unsplash