Hijao Mijazaki, japanski animator i jedan od osnivača najpoznatijeg animacijskog studija Studio Ghibli, u svojim filmovima kroz dečiju nevinost prikazuje nesavladivu snagu prirode. Priroda predstavlja centralni lik njegovih radova, prožima živote junaka i pulsira u svakom kadru. Velika pohvala mitu i neobjašnjivoj snazi prirode naglašava se kroz stalno podsećanje da je čovek mali u odnosu na veliko nasleđe koje mu prethodi.
Mijazaki pokazuje svest o tome da priroda dela po svojim zakonima, koji su ljudima nejasni ali ta nejasnoća ne sme iznedriti prezir, već poštovanje.
Donosimo vam četiri filma u kojima Mijazaki najbolje opisuje odnos prirode i čoveka.
My Neighbour Totoro (1988)
Ovaj film nije opterećen radnjom, on je trenutak u životu porodice gde ruralno japansko selo predstavlja utehu u teškom periodu. Sestre se susreću sa mističnim bićem po imenu Totoro. Totoro se može posmatrati kao manifestacija šintoističkog božanstva. Dobroćudni duh šume otelotvoruje šintoističko verovanje da se bogovi mogu naći u svim elementima prirode.
Ponyo (2008)
Morski svet u Ponyu oživljava i spaja se sa ljudskim, ali ne bez posledica. Duboki odnos dečaka i zlatne ribice Ponyo izrodio je prijateljstvo, ali kada Ponyo postane devojčica brišu se granice svetova i dolazi do urušavanja. Film poteže teme očuvanja morskog sveta u vreme problema s prekomernim ribarenjem i zagađenjem. Morski ekosistem prikazan je kroz magijska bića koje vode tihu borbu s ljudskom nemarnošću.
Princess Mononoke (1999)
„Princeza Mononoke“ prati Ašitaku dok brani svoje selo od vepra opsednutog demonom, ali u tom procesu biva proklet. Ašitaka mora da napusti svoje selo i tokom svojih putovanja pronalazi zemlju zahvaćenu žestokim sukobom između ljudi i prirode. Film nije klasična priča između dobra i zla, odnos čoveka koji uzima i prirode koja daje prikazan je kao međusobno zavisan. Progres je neminovan, ali se ne sme ostvarivati nauštrb naših ekosistema.
Spirited Away (2001)
Kroz simbolični narativ, „Spirited away“ skreće pažnju publike na probleme prekomerne konzumacije koji su posledica kapitalističkog sklopa mišljenja. Najefektija scena upravo je trenutak prejedanja roditelja koji za kaznu postaju svinje. Teme zagađenja ispituju se kroz scenu rečnog duha, koja otkriva štetu koju je prouzrokovao ljudski otpad, i uništavanje prirode gde je Hakuova reka zamenjena stambenom zgradom.
Foto: Unsplash/AJITH S
