Godine 2019. klimatolog Steffen Olsen snimio je zapanjujuću fotografiju haskija koji izgledaju kao da hodaju po vodi. Fotografija je brzo postala viralna jer je otkrila stvarnost ubrzanog topljenja leda na Grenlandu.
U junu 2019. godine, upečatljiva slika haskija koji navodno hodaju po vodi na Grenlandu zaprepastila je svet i brzo se proširila internetom. Fotografiju je snimio Steffen Olsen, klimatolog iz Danskog meteorološkog instituta i vođa projekta Blue Action, evropskog istraživanja koje proučava uticaj promena u Arktiku na vreme i klimu.
„Reakcija me iznenadila“, kaže Olsen. „Iznenadilo me je što su mnogi ljudi ovu fotografiju videli kao nešto prelepo. Ja sam je doživeo kao zastrašujuću situaciju.“
To je zato što su psi zapravo gazili kroz plitku otopljenu vodu koja se nalazila na površini morskog leda u Inglefield Bredningu, 80 km dugom sistemu u severozapadnom Grenlandu.
„Naučio sam da posmatram fotografiju kao iluziju. Ljudi ne vide morski led, već pse kako hodaju po vodi“, objašnjava Olsen.
Olsen je snimio fotografiju i video snimak dok je putovao sa timom naučnika koji su pratili uslove mora i leda u blizini grada Kvanaka, jednog od najsuvernijih gradova na svetu. Oni su tada vraćali naučne instrumente koje su postavili tokom zime.
FASCINANTNE SNIMKE MOŽETE POGLEDATI NA OVOM LINKU.
„Putovali smo nekoliko sati i postalo je jasno da je topljenje ekstremno… Led se više-manje otapao ispod naših nogu dok smo hodali po njemu“, kaže Olsen. „Lokalni lovci i ja smo bili veoma iznenađeni. Tražili smo suva mesta kako bismo izvukli pse i sanke iz vode, ali nijedno nije bilo na vidiku. Okrenuli smo se i vratili na obalu.“
“Psi su obično veoma nevoljni da kvase šape”, kaže Olsen. „Obično, kada naiđemo na vodu, to je zbog pukotina u morskom ledu i psi moraju da preskoče… mrze to. Ali tog dana je bilo veoma toplo, pa mislim da su bili srećni što su im šape bile hladne“, dodaje, napominjući da je temperatura dostigla 14°C.
Naučnici su uspeli da povrate svoje instrumente nekoliko dana kasnije, kada je voda iscurila kroz male pukotine u ledenoj ploči. „Tada imate kratak vremenski period kada možete ponovo da putujete pre nego što se led uruši i raspadne“, zaključuje Olsen.
Olsen kaže da ga je izuzetno iznenadilo brzo topljenje leda koje je zabeležio 13. juna 2019. godine. Tokom svojih 15 godina istraživanja na Grenlandu, samo jednom je doživeo tako ekstreman događaj. Objašnjava da je neuobičajeno da do topljenja dođe tako brzo.
„Za to je potrebno naglo zagrevanje vazduha dok na ledu još uvek imate svež sneg i čvrst morski led. Dakle, ovo je primer ekstremnog događaja koji se razvio rano u sezoni… Lokalna zajednica mi je rekla: ‘Moraćeš da sačekaš 100 godina da bi ponovo video nešto slično’.“
Događaji topljenja poput onog kojem je Olsen svedočio obično se ne dešavaju pre kasnog juna ili jula. Međutim, u 2019. godini topljenje je počelo već sredinom aprila, šest do osam nedelja ranije od proseka iz perioda 1981–2020, i zahvatilo je oko 95% grenlandske ledene ploče, prema podacima Nacionalne uprave za okeane i atmosferu SAD-a.
Tako rana topljenja mogu izazvati „efekat snežne kugle“ i dovesti do još većeg topljenja, jer sa manje snega i leda dolazi do manjeg odbijanja Sunčevih zraka nazad u svemir, što otežava hlađenje površine, objašnjava Bjanka Peren, paleoklimatološkinja iz Britanskog antarktičkog instituta (BAS), koja proučava jezgra sedimenata iz polarnih regiona kako bi bolje razumela dugoročne klimatske promene.
Foto: Unsplash
