„Glečer sudnjeg dana“ već učestvuje sa četiri odsto u godišnjem porastu nivoa mora, ali da li se posledice klimatskih promena zaista mogu jednostavno -zagraditi?
Globalna grupa naučnika, inženjera i stručnjaka za javne politike predstavila je ambiciozan plan izgradnje zida duž takozvanog „Glečera sudnjeg dana“, u trenutku kada strah od poplava širom sveta raste.
Smešten na Zapadnoantarktičkom ledenom pokrivaču, glečer Tvejtis (Thwaites) dobio je svoje apokaliptično ime zbog potencijalnog uticaja na globalni nivo mora. Prostire se na čak 192.000 kvadratnih kilometara, što je površina uporediva sa Velikom Britanijom i topi se neviđenom brzinom usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.
Već sada, četiri odsto godišnjeg globalnog rasta nivoa mora posledica je gubitka leda na Tvejtisu, dok gasovi koji zadržavaju toplotu nastavljaju da zagrevaju planetu. Ukoliko bi se glečer potpuno urušio, nivo mora mogao bi da poraste za čak 65 centimetara. A za svaki centimetar rasta nivoa mora, oko šest miliona ljudi širom sveta biva izloženo riziku od obalnih poplava.
Zid duž Glečera sudnjeg dana: da li je to uopšte moguće?
Projekat „Zavesa usidrena za morsko dno“ (Seabed Anchored Curtain Project) ima za cilj da ograniči porast nivoa mora stvaranjem fizičkih barijera koje bi štitile ledene mase od toplih okeanskih voda koje se kreću ispod ledenih platformi. Njegovi zagovornici tvrde da samo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte neće biti dovoljno da se ledeni pokrivač stabilizuje.
Istraživači i inženjeri sa Univerziteta u Kembridžu, Univerziteta u Čikagu, Instituta Alfred Vegener, Univerziteta u Njujorku, Dartmuta, NIVA-e, kompanije Aker Solutions i Arktičkog centra Univerziteta u Laplandu udružili su se kako bi projektovali „zavesu“ visoku oko 152 metra i dugu 80 kilometara.
Reč je o izuzetno smelom planu, za čiju bi realizaciju, ukoliko ikada do nje dođe, bile potrebne godine.
Tim je već uspostavio plan rada koji uključuje trogodišnji istraživački program: dizajn zavesa i sistema za sidrenje, izbor odgovarajućih materijala, kao i izgradnju i testiranje tehnologije kako bi se proverilo da li zaista može da ograniči prodor toplih morskih struja.
Već se prikupljaju podaci sa sidrišta na glečeru Tvejtis, dok paralelno traje kampanja za prikupljanje sredstava s ciljem da se obezbedi 10 miliona dolara (oko 8,4 miliona evra).
„Tokom ovog trogodišnjeg programa fokusiraćemo se na razvoj tehnologije, inženjerska rešenja i naučna testiranja prototipova koji će biti postavljeni u jednom fjordu u Norveškoj“, navodi se u saopštenju projekta. „Uporedo ćemo nastaviti da razvijamo odnose sa autohtonim narodima Arktika i predstavnicima zemalja globalnog juga koje su najviše pogođene klimatskim promenama.“
Bušenje Glečera sudnjeg dana
Istraživači iz Velike Britanije i Južne Koreje nedavno su stigli do najnepristupačnijeg i najmanje istraženog dela glečera Tvejtis, gde će bušiti led do dubine od jednog metra kako bi direktno posmatrali kako ga tople okeanske vode tope odozdo.
Tokom naredne dve nedelje, tim će koristiti bušilicu sa toplom vodom kako bi probio led i postavio instrumente koji će prvi put slati podatke u realnom vremenu sa ove lokacije. Ovo je ujedno i prvi put da se bušenje toplom vodom sprovodi na glavnom „trupu“ ledene platforme Tvejtis, oblasti poznatoj po dubokim pukotinama i brzom kretanju leda.
„Ovo je jedan od najvažnijih i najnestabilnijih glečera na planeti i konačno smo u prilici da vidimo šta se dešava tamo gde je to najbitnije“, kaže dr Piter Dejvis, fizički okeanograf iz Britanske antarktičke službe.
„Pratićemo, gotovo u realnom vremenu, kako topla okeanska voda deluje na led 1.000 metara ispod površine. To je tek nedavno postalo moguće i ključno je za razumevanje brzine budućeg rasta nivoa mora.“
Tim ima dve nedelje da završi bušenje. Kada instrumenti budu postavljeni, oni će svakodnevno slati podatke najmanje godinu dana putem Iridium satelita, pružajući naučnicima do sada neviđen uvid u procese koji pokreću promene na jednom od najvažnijih glečera na Zemlji.
Foto: Unsplash/wolfbroadcast
