Gotova jela za mikrotalasnu rernu predstavljaju praktično rešenje kojem je teško odoleti tokom užurbanog dana. Međutim, novi izveštaj upozorava da bi ona mogla tiho da nanose štetu našem zdravlju i životnoj sredini.

Dokument organizacije Greenpeace International analizira 24 novije naučne studije o skrivenim zdravstvenim rizicima gotovih obroka pakovanih u plastiku.

Zaključci su zabrinjavajući: stotine hiljada sitnih plastičnih čestica mogu da dospeju u hranu zajedno sa opasnim hemikalijama koje bi mogle imati dalekosežne posledice po zdravlje.

„Ljudi misle da donose bezazlenu odluku kada kupuju i podgrevaju obrok upakovan u plastiku“, kaže Grejem Forbs, globalni lider kampanje za plastiku iz Greenpeace USA. „U stvarnosti, izloženi smo koktelu mikroplastike i opasnih hemikalija koje nikada ne bi smele da budu u ili blizu naše hrane.“

Zagađenje se ne završava u našem telu. Plastične posude i folije za hranu zagađuju tokom čitavog životnog ciklusa, od eksploatacije fosilnih goriva, preko energetski intenzivne proizvodnje, do konačnog odlaganja.

Kada dođe vreme za bacanje ove plastike za jednokratnu upotrebu, višeslojni materijali otežavaju reciklažu. Kako se razgrađuju na mikro- i nanoplastiku, sitni fragmenti se akumuliraju u zemljištu, rekama i okeanima, štete životinjama i ponovo ulaze u lanac ishrane.

Čak i kada plastika dospe u cirkularnu ekonomiju, njen kvalitet opada, a opasni aditivi mogu se ponovo oslobađati u nove proizvode.

Da li su gotova jela u plastici bezbedna za podgrevanje i konzumaciju?

Gotova jela sa oznakom „bezbedno za mikrotalasnu” mogu potrošačima pružiti lažan osećaj sigurnosti, upozorava izveštaj.

Autori navode da se ta oznaka uglavnom odnosi na strukturnu stabilnost ambalaže, a ne na to da li ona oslobađa mikroplastiku ili hemijske aditive u hranu.

Jedna studija je pokazala da se nakon samo pet minuta podgrevanja u mikrotalasnoj rerni u simulantima hrane oslobađa između 326.000 i 534.000 mikro- i nanoplastičnih čestica. Nanoplastika je dovoljno sitna da potencijalno može dospeti u organe i krvotok.

Poznato je i da plastika sadrži više od 4.200 opasnih hemikalija. Većina njih nije regulisana u ambalaži za hranu, a neke su povezane sa rakom, neplodnošću, hormonskim poremećajima i metaboličkim bolestima. Najmanje 1.396 hemikalija iz plastike namenjene kontaktu sa hranom otkriveno je u ljudskom organizmu, a sve je više dokaza koji povezuju izloženost sa neurorazvojnim poremećajima, kardiovaskularnim bolestima, gojaznošću i dijabetesom tipa 2.

Više temperature, duže vreme zagrevanja, oštećene posude i masna hrana, koja apsorbuje više hemikalija, značajno povećavaju količinu plastičnih čestica i aditiva koji prelaze u obrok, navodi se u izveštaju.

Regulatorne smernice u vezi sa mikroplastikom koja se oslobađa iz ambalaže za hranu globalno su nedovoljne, dodaje se, uz napomenu da je poricanje problema od strane industrije doprinelo kašnjenju u donošenju propisa, prenosi Euronews Green.

U Evropskoj uniji, plastika namenjena kontaktu sa hranom reguliše se na osnovu „migracionih limita” za poznate hemijske supstance, prema savetima Evropske agencije za bezbednost hrane, ali trenutno ne postoje posebne granične vrednosti za mikroplastične čestice.

Zagađenje plastikom ubrzano raste

Globalna proizvodnja plastike trebalo bi da se više nego udvostruči do 2050. godine, a plastična ambalaža čini veliki deo tog problema. Trenutno ona obuhvata 36 odsto ukupne plastike, pokazuje analiza Međunarodne agencije za energetiku.

Tržište gotovih jela pakovanih u plastiku, čija je vrednost već premašila 160 milijardi evra, moglo bi da dostigne skoro 300 milijardi evra do 2034. godine, jer potrošači i dalje biraju praktična rešenja, pokazuje istraživanje konsultantske kuće Towards FnB.

Tokom 2024. godine globalno je proizvedeno 71 milion tona gotovih jela, što u proseku iznosi 12,6 kilograma po osobi, prema podacima istraživanja tržišta koje je objavio Statista.

Greenpeace smatra da bi plastika koja dolazi u kontakt sa hranom trebalo da bude obuhvaćena strožim globalnim kontrolama u okviru predstojećeg Globalnog sporazuma UN o plastici, uključujući postepeno ukidanje opasnih aditiva, umesto oslanjanja isključivo na reciklažu.

„Rizik je jasan, ulozi su visoki i vreme za delovanje je sada“, poručuje Forbs.

Foto: Freepik