U prirodi se mogu čuti najrazličitiji zvuci, od gotovo neprimetnog cvrkuta do oglašavanja koje je toliko snažno da se može uporediti sa bukom građevinskih mašina. Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Masačusets Amherst pokazalo je da dve vrste ptica proizvode zvukove jače od 120 decibela, čime su postale ozbiljni kandidati za titulu najglasnije ptice na svetu.
Reč je o vrstama Procnias nudicollis (bare-throated bellbird) i Cariama cristata (red-legged seriema), čije se oglašavanje, prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu Evolution, po intenzitetu može uporediti sa radom pneumatskog čekića.
„Najbliže poređenje među svakodnevnim zvucima bio bi pneumatski čekić“, objasnio je za CNN evolucioni biolog Žoao Menezes, jedan od autora istraživanja, koje je sproveo tokom doktorskih studija u saradnji sa profesorom biologije Džefom Podosom.
Koja ptica je zapravo najglasnija na svetu?
Do sada je titulu najglasnije ptice nosila vrsta Procnias albus (white bellbird), čiji je zov 2019. godine dostigao čak 125 decibela, zbog čega je ušla u Ginisovu knjigu rekorda.
Istraživači su pretpostavljali da bi njen bliski srodnik, Procnias nudicollis, mogao da se nađe pri samom vrhu liste. Rezultati su potvrdili njihova očekivanja.
Njegovo oglašavanje dostiglo je 122,4 decibela, mereno sa standardizovane udaljenosti od jednog metra, uz prosečnu vrednost tokom intervala od 20 milisekundi. Pritisak zvuka bio je čak 800 puta veći nego kod najtiše vrste obuhvaćene istraživanjem, jednog kolibrija čiji zov dostiže 64,1 decibel.
Međutim, odgovor na pitanje koja ptica je najglasnija nije tako jednostavan. Kada su posmatrali pojedinačna oglašavanja, istraživači su zabeležili da je Procnias nudicollis dostigao gotovo 131 decibel, što je najviša pojedinačna vrednost u istraživanju.
Sa druge strane, kada se uporede prosečne vrednosti najglasnijih poziva svih proučavanih jedinki tokom intervala od 20 milisekundi, prvo mesto zauzima Cariama cristata, sa gotovo 121 decibelom. Ako se, međutim, posmatra prosek maksimalnih vrednosti koje su pozivi dostizali u pojedinačnim trenucima, najglasnija ostaje dosadašnja rekorderka Procnias albus, sa 127 decibela.
Kako je za CNN objasnila evoluciona biološkinja Ketrin Šird sa Univerziteta u Aberdinu, koja nije učestvovala u istraživanju, odgovor zavisi od toga kako definišemo glasnoću, što pokazuje koliko je njeno precizno merenje složeno.
Veće ptice imaju prednost, ali veličina nije presudna
Naučnici su između decembra 2018. i januara 2025. godine merili oglašavanje 123 vrste ptica u Masačusetsu i Brazilu. Prema saopštenju univerziteta, zvuci čak 113 vrsta prethodno nisu bili zabeleženi na ovaj način.
Merenje glasnoće ptica u prirodnom okruženju predstavlja poseban izazov. Da bi rezultati bili pouzdani, istraživači moraju da znaju koliko je ptica udaljena od uređaja za snimanje, jer udaljenost direktno utiče na registrovanu jačinu zvuka.
Problem je i to što se ptice često čuju pre nego što ih je moguće uočiti, a kada ih istraživači konačno pronađu, one mogu da odlete ili jednostavno prestanu da se oglašavaju. Zbog toga je tim koristio laserske daljinomere, uređaje koji se, između ostalog, koriste i u golfu za određivanje udaljenosti. Oni su omogućili istovremeno merenje udaljenosti i intenziteta zvuka.
Nakon što su rezultate korigovali u odnosu na pozadinsku buku i udaljenost, naučnici su ih uporedili sa podacima o veličini tela ptica i širini njihovog otvorenog kljuna.
Pokazalo se da krupnije vrste, kao i one koje mogu šire da otvore kljun, uglavnom proizvode glasnije zvukove.
Prema objašnjenju Menezesa, veće ptice imaju snažniju muskulaturu koja omogućava stvaranje većeg unutrašnjeg pritiska, a samim tim i intenzivnijeg zvuka. Širi otvor kljuna dodatno omogućava da se više zvučne energije prenese u okolinu.
Ipak, veličina nije jedino objašnjenje. Pojedine ptice mogu da se oglašavaju glasnije od znatno većih životinja, poput slonova, lavova ili bizona. To ukazuje na postojanje dodatnih mehanizama koje naučnici tek treba da otkriju.
Zašto neke ptice imaju potrebu da budu toliko glasne?
Istraživanje nije dalo konačan odgovor ni na pitanje koji su evolutivni faktori doveli do razvoja izuzetno glasnog oglašavanja kod pojedinih vrsta.
Naučnici su, na primer, pretpostavljali da ptice iz roda Procnias, koje žive u šumama i imaju više partnera, koriste snažne pozive kako bi komunicirale kroz gustu vegetaciju i privukle potencijalne partnere.
Međutim, ova pretpostavka ne može da objasni glasnoću svih vrsta. Cariama cristata živi pretežno na otvorenim staništima i strogo je monogamna, pa se njeno izuzetno glasno oglašavanje ne može objasniti istim razlozima.
Upravo takve razlike pokazuju koliko toga o zvučnoj komunikaciji ptica još nije poznato. Iako je istraživanjem obuhvaćen veliki broj vrsta, Menezes ističe da one i dalje predstavljaju samo mali deo ukupne raznovrsnosti ptičjeg sveta.
Sličnog mišljenja je i Ketrin Šird, koja očekuje da će buduća terenska istraživanja otkriti još vrsta sposobnih da proizvedu izuzetno snažne zvukove.
Drugim rečima, potraga za najglasnijom pticom na svetu još nije završena.
Foto: Unsplash/Patrícia Nicoloso
