Zagrejavanje planete poremetilo je vreme razmnožavanja biljaka i životinja, što je obično loša vest za vrste koje zavise jedna od druge, na primer, kada cveće cveta prerano, a pčele oprašivači stižu kasno. Ipak, istraživači su otkrili retku vrstu koja ima koristi od ove promene: kraljevske pingvine.
Nova studija 19.000 kraljevskih pingvina na subantarktičkom ostrvskom lancu pokazala je da njihovo razmnožavanje počinje 19 dana ranije nego 2000. godine. Ranije parenje povećalo je uspešnost razmnožavanja za 40 odsto, prema istraživanju objavljenom 11. marta u časopisu Science Advances.
Istraživanje vremenskih obrazaca u prirodi naziva se fenologija. To je važna tema za biologe jer se plen i predator, kao i oprašivači i biljke, uglavnom prilagođavaju toplijoj klimi različitim brzinama. To dovodi do ključnih neusaglašenosti u vremenu događaja.
Ove neusaglašenosti su posebno česte kod ptica i oprašivača poput pčela. Većina ptica, posebno u Severnoj Americi, ne uspeva da prati promene u fenologiji, navodi profesor biologije na Univerzitetu Clemson, Casey Youngflesh, koji nije učestvovao u studiji.
Kraljevski pingvini se posebno dobro prilagođavaju klimatskim promenama
“To što se vrsta poput kraljevskog pingvina tako dobro prilagodila sezonskim promenama i promenama u vremenu razmnožavanja je neviđeno”, kaže Celine Le Bohec, ekološkinja ptica morskih vrsta u francuskoj naučnoj agenciji CNRS i koautorka studije. “Prilično je zapanjujuće.”
Za razliku od drugih pingvina koji su ugroženi zbog ranijeg razmnožavanja, kraljevski pingvini mogu da se razmnožavaju od kraja oktobra do marta. I oni koriste tu fleksibilnost, dodaje Le Bohec.
Oni uspevaju uprkos tome što se voda zagreva i što se menja hranidbeni lanac od kojeg zavise, kažu Le Bohec i glavni autor studije Gaël Bardon, ekološki istraživač ptica morskih vrsta u Naučnom centru Monaka.
“Veoma dobro mogu da prilagode svoje ponašanje pri traženju hrane,” objašnjava Bardon. “Znamo da neki idu direktno na jug, ka polarnom frontu, neki idu na sever, a neki ostaju oko kolonije. Tako mogu da prilagode svoje ponašanje i to je razlog zbog kojeg se kraljevski pingvini trenutno tako dobro nose sa promenama.”
Le Bohec dodaje da bi ovo mogla biti samo privremena prilagodba brzo menjajućem se okruženju. “Zato vrsta trenutno uspeva da se nosi sa promenom, ali dokle? To ne znamo, jer se sve dešava veoma brzo.”
Zašto kraljevski pingvini bolje podnose promene od drugih?
Ostali pingvini sa ograničenom ishranom su više ugroženi zbog promena u zagrevanju okeana i u sastavu hranidbenog lanca. Ali kraljevski pingvini – koji su toliko brojni da se smatraju vrstom najmanje zabrinjavajućom mogu jesti i drugu hranu osim lampfish-a, glavne vrste u njihovoj ishrani, kažu istraživači.
“Kraljevski pingvin možda ima tu malu fleksibilnost u rukavu i u dobroj je poziciji da se prilagodi kako se njihovo okruženje menja,” kaže Michelle LaRue, profesorka antarktičke morske biologije na Univerzitetu Canterbury u Novom Zelandu, koja nije učestvovala u studiji. Ipak, ona dodaje da se pita šta se dešava nakon razmnožavanja, jer kraljevski pingvini žive 20 ili više godina u divljini, a studija pokriva samo mali deo njihovog životnog veka.
Spoljašnji naučnici su jednako oprezni kao Le Bohec i Bardon oko toga da li kraljevske pingvine proglasiti retkom pričom o „dobrim vestima“ u vezi sa klimatskim promenama.
“Pobeda za ovu vrstu može značiti gubitak za neku drugu vrstu ako se takmiče za iste resurse,” kaže Youngflesh sa Univerziteta Clemson.
Ignacio Juarez Martinez, biolog na Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji, koji je proučavao druge pingvine sa ranijim razmnožavanjem, kaže: “Ova studija pokazuje da kraljevski pingvini trenutno mogu biti pobednici, što je odlična vest, ali klimatske promene traju i buduće promene u strujama, padavinama ili temperaturama mogu poništiti ove dobitke.”
Foto: Freepik/wirestock
