Države su Pariškim klimatskim sporazumom iz 2015. godine dogovorile da će nastojati da ograniče globalno zagrevanje do kraja veka na 1,5°C u odnosu na predindustrijske nivoe.

Međutim, vodeći stručnjaci za klimu sada smatraju da je ograničavanje zagrevanja na 2°C, što je bila alternativna granica Pariškog sporazuma, postalo nemoguće.

Klimatski sistem je osetljiviji nego što se mislilo

Tim istraživača, predvođen uglednim klimatologom Džejmsom Hansenom, došao je do zaključka da je Zemljina klima osetljivija na emisije gasova sa efektom staklene bašte nego što se ranije pretpostavljalo. Ovi nalazi objavljeni su u naučnom časopisu Okruženje: Nauka i politika za održivi razvoj.

„Ambiciozni klimatski scenariji Ujedinjenih nacija (IPCC), prema kojima bi planeta imala 50% šanse da zadrži zagrevanje ispod 2°C do 2100. godine, više nisu mogući“, izjavio je Hansen na konferenciji za novinare.

Hansen, bivši NASA-in naučnik, postao je poznat kada je još 1988. godine pred Kongresom SAD upozorio na globalno zagrevanje.

„Cilj od 2°C je mrtav“, naglasio je.

Topliji svet – neizbežna posledica emisija

Hansen i njegovi saradnici tvrde da su veće temperature već zagarantovane zbog količine stakleničkih gasova koji su ispušteni sagorevanjem fosilnih goriva.

U godinama koje dolaze, prosečna temperatura na planeti će porasti za najmanje 1,5°C u odnosu na predindustrijski period, što će imati katastrofalne posledice za koralne grebene i izazvati snažnije oluje.

Do 2045. godine, globalna temperatura mogla bi da poraste za oko 2°C, upozoravaju istraživači.

Kolaps ključne okeanske struje – tačka bez povratka

Naučnici predviđaju da će otapanje polarnih ledenih kapa i priliv sveže vode u Severni Atlantik dovesti do prestanaka rada AMOC-a (Atlantske meridijalne cirkulacije) u narednih 20 do 30 godina.

AMOC je jedna od glavnih okeanskih struja koja prenosi toplotu i nutrijente širom planete. Njegov kolaps bi izazvao katastrofalni porast nivoa mora za nekoliko metara, što bi označilo tačku bez povratka u klimatskim promenama.

Prekoračen kritični prag od 1,5°C

Znanstvenici su ranije procenili da je prag od 1,5°C ključan za sprečavanje prekida glavnih morskih struja, naglog topljenja permafrosta i propasti tropskih koralnih grebena.

Međutim, prema podacima Kopernikusovog klimatskog sistema, prosečna globalna temperatura je već premašila ovaj prag tokom poslednje dve godine. Pariški sporazum se doduše odnosi na dugoročne trendove, ali ovi podaci ukazuju da planeta već ulazi u opasnu zonu.

Naučnici upozoravaju da bi globalno zagrevanje od 2°C moglo da izazove nepovratan gubitak ledenog pokrivača, planinskih glečera, snega, morskog leda i permafrosta. Autori istraživanja priznaju da njihovi zaključci mogu izgledati pesimistično, ali tvrde da je suočavanje s realnošću ključno za rešavanje klimatske krize.

„Nećemo pomoći mladima ako budemo ignorisali pravu situaciju i neučinkovitost trenutnih politika“, upozoravaju oni.

Uprkos svemu, istraživači ističu da su oprezno optimistični – ali samo ako čovečanstvo hitno preduzme konkretne mere za smanjenje emisija.