Nacionalni park Tižuka u Rio de Žaneiru, u Brazilu, ponovo dobija veliki deo života koji je izgubio tokom poslednja dva veka. Izgubljene životinjske vrste vraćaju se u svoj nekadašnji dom, uključujući i prepoznatljivog plavo-žutog ara papagaja, koji se tamo ponovo pojavio nakon 200 godina.

Ova prelepa i harizmatična ptica, poreklom iz tropskih kišnih šuma Južne Amerike (Brazil, Peru i Kolumbija), nekada je bila redovan stanovnik ovog važnog prirodnog područja u Rio de Žaneiru. Postoje istorijski zapisi o njenom prisustvu još iz 16. veka, zahvaljujući francuskom istraživaču Žanu de Leriju, pa sve do 1818. godine, kada je austrijski prirodnjak Johan Naterer tvrdio da ju je video u blizini grada.

Međutim, od te godine više nije bilo zabeleženih viđenja ovih papagaja u Rio de Žaneiru. Potpuno su nestali iz urbanog i prirodnog pejzaža grada, a razlog su, prema mišljenju stručnjaka, krčenje šuma i eksploatacija prirodnih resursa, poput proizvodnje uglja i uzgoja kafe.

I ne samo to izuzetna lepota ove podvrste neotropskog papagaja učinila ju je metom trgovaca divljim životinjama. Kako je izvršni direktor nevladine organizacije Refauna izjavio za „The Guardian“: „Verovatno su izumrli zbog trgovine divljim životinjama i krčenja šuma tokom evropske kolonizacije.“

Upravo je ta organizacija, Refauna, pokrenula program vraćanja izgubljenih vrsta u ovo područje Rio de Žaneira. Počeli su 2010. godine sa crvenorepim agutijem, zatim braon drekavcem i žutonogom kornjačom, a sada je na red došao i plavo-žuti ara papagaj.

Stanište u koje se ponovo uvode jeste Nacionalni park Tižuka, zelena površina od skoro 4.000 hektara, koja se smatra jednim od najvećih urbanih parkova na svetu, iako zapravo podseća na pravu brazilsku Atlantsku šumu, gde se čini da priroda postoji na rubu grada. Povratak plavo-žutog ara papagaja na ovu lokaciju izaziva veliko uzbuđenje, jer je reč o simbolu Brazila, posebno za stanovnike Rio de Žaneira. „Sada ispravljamo istoriju i vraćamo prave vrste tamo gde pripadaju“, naglasio je Rheingantz.

Za početak procesa reintrodukcije izabrana su četiri papagaja — tri ženke i jedan mužjak po imenu Fernanda, Selton, Fatima i Sueli. Oni su pušteni na slobodu na 15 dana, nakon čega su vraćeni u ograđeni prostor gde su odgajani, kako bi se analizirala njihova početna adaptacija na novo stanište.

Plan je da ponovo budu pušteni u park u septembru 2026. godine. „Planirano puštanje u septembru predstavlja važnu prekretnicu u procesu, ali ne nužno i poslednju. Sve jedinke će nastaviti da se prate i, po potrebi, ponovo hvataju“, izjavio je Rheingantz za „The Guardian“.

Biolog iz Refaune naglasio je da je neophodno da se ovaj proces sprovodi polako i pažljivo, uz poštovanje svih koraka, kako bi se obezbedio uspeh: „Ne radi se samo o vraćanju životinja u šumu. Radi se o obnavljanju ekoloških odnosa i obezbeđivanju da ove vrste ponovo mogu da obavljaju svoje prirodne funkcije.“

U tom smislu, uspeh projekta u velikoj meri zavisi od sposobnosti životinja da se prilagode novom, nepoznatom divljem okruženju. Prema pisanju „The Guardian“-a, ove ptice su spasene nakon godina provedenih u zatočeništvu i sada se obučavaju za život na slobodi.

Prvo iskustvo, kako je naveo Rheingantz, bilo je izuzetno pozitivno. Njihovi krikovi tokom dve nedelje provedene u divljini promenili su atmosferu parka i ostavili snažan utisak o njihovoj prilagodljivosti: „Zaista je prelepo ponovo ujediniti šumski orkestar“, rekao je.

Konačni cilj projekta jeste da se u prirodu vrati ukupno 50 jedinki plavo-žutog ara papagaja, iako će se početnoj grupi od četiri ptice uskoro pridružiti još šest.

Entuzijazam naučnika koji stoje iza projekta deli i javnost, kao i uprava parka. Direktorka parka Vivijane Lasmar izjavila je: „Oni su veličanstveni. Nije ni čudo što posetioci stalno pitaju kako mogu da ih vide. Za mene, kao direktorku parka, ovo je nešto posebno — ali još više kao stanovnicu Rija. Ovo je ostvarenje sna.“

Vanesa Kanaan, direktorka Brazilskog instituta za divlje životinje, istakla je da suština projekta nije samo vraćanje papagaja, već očuvanje šume koja je godinama bila devastirana ljudskim aktivnostima. Iz organizacije Refauna poručuju da obnova šume zavisi upravo od povratka izgubljenih životinjskih vrsta.

Kao primer navode biljku čiji je plod rasprostranjen u Nacionalnom parku Tižuka. Ona odbacuje plodove na zemlju kako bi privukla životinje — poput papagaja — koje ih jedu i tako šire seme po šumi. Međutim, prisutne životinje nisu to činile, sve dok se situacija nije značajno promenila zahvaljujući povratku agutija.

Kako navodi „The Guardian“, oko 90% biljnog sveta Atlantske prašume zavisi od životinja kada je reč o širenju semena. U tom smislu, plavo-žuti ara papagaj može imati ključnu ulogu, jer može prenositi seme na velike udaljenosti, što doprinosi stvaranju novih šuma.

Nakon njihovog povratka u prirodu, stručnjaci će se suočiti sa još jednim izazovom — sklonošću ovih ptica da se zbližavaju sa ljudima. Reč je o veoma društvenim životinjama, što je dodatno pojačano njihovim boravkom u zatočeništvu.

Cilj je dvostruk: s jedne strane, odvraćanje životinja od prilaska ljudima, a s druge, podizanje svesti među stanovnicima Rio de Žaneira i turistima, kako bi izbegavali ponašanja poput hranjenja ptica.

Konačni cilj jeste da ove ptice ponovo postanu uobičajen prizor u pejzažu brazilskog grada. „Ara papagaj je pravi simbol naših napora da obnovimo Tižuku. Sanjam dan kada će leteti daleko odavde i kada ćemo moći da ih vidimo bilo gde u gradu“, zaključio je Rheingantz.

Foto: Freepik/abmp0020