Rakuni koji žive u gradovima pokazuju prve, iznenađujuće znake pripitomljavanja, a ljudski otpad igra ključnu ulogu u tome. Nova studija je otkrila da urbani rakuni imaju kraću njušku od svojih seoskih rođaka, što je jedna od klasičnih osobina takozvanog sindroma pripitomljavanja, piše Live Science.
Šta je sindrom pripitomljavanja?
Domaće životinje obično vremenom postaju manje agresivne prema ljudima. Oni postepeno razvijaju odnos u kojem im ljudi obezbeđuju hranu u zamenu za resurse. Ovaj proces često uključuje selektivno uzgoj životinja za određene poželjne osobine, ali ne počinje uvek tako. Fizički znaci da se neka vrsta pripitomljava često uključuju kraće njuške, viseće uši i bele mrlje na krznu, a životinje često pokazuju manji strah od ljudi.
Smeće kao glavni pokretač
„Želela sam da saznam da li bi život u urbanoj sredini mogao da podstakne proces pripitomljavanja kod životinja koje trenutno nisu pripitomljene“, rekla je u saopštenju koautorka studije Rafaela Leš, zoolog sa Univerziteta u Arkanzasu Litl Rok. „Možemo li rakune smatrati vrstom na putu do pripitomljavanja samo zato što žive u neposrednoj blizini ljudi?“
Pripitomljavanje počinje kada se životinje prilagode novoj niši stvorenoj ljudskim prisustvom. Za rakune, ta niša uključuje motanje po kantama za otpatke.
„Smeće je zaista okidač“, rekla je Leš. Ovaj otpad je lak obrok za ove životinje. „Sve što treba da urade je da tolerišu naše prisustvo, da ne budu agresivni, a onda mogu da uživaju u svemu što im bacimo.“
Analiza hiljada fotografija
U novoj studiji, objavljenoj 2. oktobra u časopisu Frontiers in Zoology, Leš i tim od 16 studenata tražili su rane znake pripitomljavanja kod rakuna u SAD. Koristeći skoro 20.000 fotografija postavljenih na platformu iNaturalist, tim je otkrio da su njuške rakuna koji žive u gusto naseljenim područjima za oko 3,5% kraće od njuške rakuna u ruralnijim područjima.
Ove naizgled nepovezane osobine sindroma pripitomljavanja obično se javljaju rano u procesu pripitomljavanja i mogu biti povezane kroz mutacije koje se javljaju tokom razvoja životinje. Naučnici su 2014. godine predložili da mutacije u ćelijama nervnog grebena – vrsti matičnih ćelija koje se formiraju u embrionima kičmenjaka – mogu izazvati ove promene.
Novi nalazi, prema istraživačima, podržavaju ovu hipotezu. Smanjen strah pomaže životinjama poput rakuna da iskoriste prednosti ljudskog okruženja, tako da bi prirodna selekcija mogla ovu hrabrost učiniti češćom u urbanim sredinama. Promene u dužini njuške u ranoj fazi procesa mogu sugerisati da su ove dve osobine povezane, veruje tim.
Buduće studije će istražiti da li isti obrazac važi i za druge urbane sisare, kao što su oposumi. „Ovo će nam pomoći da saznamo da li je ljudsko prisustvo dovoljno da već započnemo proces pripitomljavanja vrste“, zaključila je Leš.
Foto: Unsplash/Quentin SCI
