Doomsday Clock, simbol upozorenja na globalne pretnje čovečanstvu u Sudnji dan, pomeren je na 89 sekundi do ponoći, što je najbliže apokalipsi otkako je sat prvi put postavljen 1947. godine. Ovu procenu donosi Bulletin of the Atomic Scientists, organizacija osnovana od strane naučnika koji su radili na projektu izrade atomske bombe, a sat simbolično pokazuje koliko je čovečanstvo blizu samouništenja.
Zašto je sat pomeren bliže ponoći?
Već dve godine sat stoji na manje od 90 sekundi do ponoći, uglavnom zbog ruskog rata u Ukrajini, nuklearnih pretnji, sukoba na Bliskom istoku i sve izraženijih posledica klimatskih promena. Međutim, stručnjaci ističu da je situacija dodatno pogoršana širenjem dezinformacija i teorija zavere, što otežava donošenje racionalnih odluka i globalnu saradnju u rešavanju kriza.
Pored geopolitičkih tenzija, zabrinjava i nekontrolisani razvoj disruptivnih tehnologija – pre svega veštačke inteligencije, biotehnologije i svemirskih istraživanja, koji su daleko ispred zakonskih regulativa. Nuklearne sile poput SAD, Rusije i Kine nastavljaju da ulažu milijarde dolara u proširenje i modernizaciju svog arsenala, čime raste opasnost od sukoba sa katastrofalnim posledicama.
Šta predstavlja Doomsday Clock?
Kada je 1947. godine Doomsday Clock prvi put postavljen, kazaljke su bile na 7 minuta do ponoći – tada je najveća pretnja bila nuklearna. Godine 2007. uključeni su i efekti klimatskih promena, budući da globalno zagrevanje i ekološka degradacija mogu dovesti do nesagledivih posledica po civilizaciju.
Kroz istoriju, sat se pomerao napred i nazad u zavisnosti od globalnih dešavanja. Najbezbedniji trenutak bio je 1991. godine, kada su SAD i Sovjetski Savez potpisali Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (START), a kazaljke su pomerene na 17 minuta do ponoći – najdalje od katastrofe do sada.
Može li se kazaljka pomeriti unazad?
Iako Doomsday Clock ne meri pretnje precizno, njegov cilj je da podstakne ljude na diskusiju i akciju. Eksperti upozoravaju da je situacija zabrinjavajuća, ali da je još uvek moguće preokrenuti tok događaja. Globalni napori u smanjenju nuklearnog naoružanja, suzbijanju klimatskih promena i donošenju regulativa za nove tehnologije mogli bi pomoći u „vraćanju vremena unazad“.
Promene počinju i na individualnom nivou – smanjenje karbonskog otiska, odgovorna potrošnja resursa i edukacija o globalnim izazovima su mali, ali značajni koraci ka sigurnijoj budućnosti.
Da li će kazaljke sledeće godine stati ili se još više približiti ponoći?
To zavisi od političkih lidera, međunarodne saradnje i naših kolektivnih napora. Jedno je sigurno – vreme za akciju ubrzano ističe.
Foto: Canva/Print Screen YT
