Ptičji grip više nije samo pretnja domaćoj živini i populacijama divljih ptica. Visoko zarazni soj virusa H5N1 poslednjih godina izazvao je masovna uginuća različitih životinjskih vrsta širom sveta, a naučnici upozoravaju da bi njegove posledice mogle biti dugoročne. Ipak, utvrditi koliko je vrsta zaista ugroženo nije jednostavno, jer podaci o brojnosti životinja i razmerama epidemije često nisu potpuni.
Jedan od najtežih primera zabeležen je na ostrvu Južna Džordžija, u južnom Atlantiku. Sve je počelo 2023. godine, kada su na ostrvo stigle smeđe pomornice, morske ptice koje su sa sobom donele virus. Ubrzo su se zarazili i južni morski slonovi koji na obalama dolaze radi razmnožavanja. Ženke i mladunci postajali su sve slabiji, imali su problema sa disanjem, a mnogi nisu preživeli.
Do 2025. godine na ovom ostrvu uginulo je više od 53.000 ženki južnog morskog slona. Ovaj podatak posebno zabrinjava jer se na Južnoj Džordžiji nalazi više od polovine ukupne svetske populacije koja se razmnožava.
Soj virusa H5N1, koji je počeo intenzivnije da se širi severnom hemisferom 2021. godine, stigao je do četiri od pet glavnih populacija južnih morskih slonova. U pojedinim kolonijama u južnom Atlantiku uginulo je više od 90 odsto novorođenih mladunaca, kao i približno polovina odraslih ženki.
„Ovo je užasavajuće za divlji svet. Razmere smrtnosti su potpuno nezabeležene“, upozorava Rut Kromi, koordinatorka radne grupe Ujedinjenih nacija za ptičji grip i divlje životinje.
U aprilu je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN), organizacija koja procenjuje rizik od izumiranja životinjskih i biljnih vrsta, promenila status južnog morskog slona na Crvenoj listi ugroženih vrsta. Njegova kategorija pomerena je za dva nivoa, iz kategorije „najmanje zabrinjavajuća“ u „ranjivu vrstu“. To je prvi put da je neka vrsta dobila višu kategoriju ugroženosti na Crvenoj listi izričito zbog posledica virusa H5N1.
Naučnici sumnjaju da je ukupna svetska populacija južnih morskih slonova opala za gotovo trećinu. Procene pokazuju i da bi pojedinim populacijama mogle biti potrebne decenije da se oporave. Za sada je među preživelim životinjama pronađeno veoma malo onih koje imaju antitela na ovaj virus.
Zašto je teško utvrditi koliko je vrsta ugroženo?
Južni morski slon samo je jedan od primera. Od početka širenja H5N1, virus je usmrtio stotine hiljada, a moguće i milione divljih životinja. Prema podacima međunarodne organizacije BirdLife International, ptičji grip danas predstavlja pretnju za najmanje 40 vrsta ptica.
Ipak, činjenica da je neka životinjska vrsta pretrpela velika uginuća ne znači automatski da će se naći na listi ugroženih. Procena rizika od izumiranja zahteva dugotrajan naučni proces, a stručnjaci moraju da raspolažu podacima o početnoj brojnosti populacije, njenom kretanju i razmerama gubitaka.
IUCN Crvena lista do sada je obuhvatila procenu rizika od izumiranja za gotovo 176.000 vrsta. Cilj je da se taj broj do 2030. godine poveća na 260.000, uz ponovnu procenu statusa za 142.000 vrsta.
Većina životinjskih vrsta prolazi kroz novu procenu otprilike jednom u deset godina, dok se sama Crvena lista ažurira dva do tri puta godišnje. To znači da se nove pretnje mogu pojaviti mnogo brže nego što naučnici uspeju da prikupe podatke, sprovedu analize i objave rezultate.
Ptice su u nešto drugačijem položaju. BirdLife International, koja je zadužena za procenu statusa više od 11.000 vrsta ptica, svake godine analizira stotine vrsta. Zbog toga su podaci o ugroženosti ptica dostupniji nego za većinu drugih grupa životinja.
Naučnici ove organizacije trenutno ponovo procenjuju status četiri vrste koje su pretrpele velike epidemije H5N1: velike pomornice, severnog bluna, peruanskog pelikana i Humboltovog pingvina.
Velika uginuća ne znače uvek i nestanak vrste
Primeri pokazuju koliko je važno sagledati širu sliku pre nego što se promeni status neke vrste. U Škotskoj, gde živi više od polovine svetske populacije velikih pomornica, brojnost praćenih kolonija opala je za 76 odsto između 2021. i 2023. godine.
Sličan problem zabeležen je kod severnog bluna, najveće morske ptice severnog Atlantika. Njegova populacija opala je za 43 odsto na ostrvu Bas Rok u Škotskoj između 2021. i 2024. godine, dok je na ostrvu Grasolm u Velsu zabeležen pad od 47 odsto između 2015. i 2024. godine.
Ipak, kada su naučnici analizirali širu populaciju severoistočnog Atlantika, utvrdili su da je njen pad između 2013. i 2024. iznosio najviše 17 odsto. Zbog toga bi preuranjeno proglašavanje vrste ugroženom, na osnovu podataka iz samo nekoliko kolonija, moglo dovesti do pogrešne procene.
Stručnjaci upozoravaju da promene statusa ne bi trebalo donositi ishitreno. Kategorije poput „kritično ugrožene“ mogu uticati na raspodelu sredstava za zaštitu prirode i pokrenuti brojne projekte finansiranja. Zbog toga je važno da podaci budu pouzdani i da procene imaju naučno utemeljenje.
Dodatni problem predstavlja praćenje životinja koje žive na udaljenim i teško dostupnim područjima. U Peruu se procenjuje da je tokom 2022. i 2023. godine ptičji grip usmrtio oko petine pelikana koji žive u morskim zaštićenim područjima. Međutim, precizne podatke o njihovoj brojnosti pre i posle epidemije teško je prikupiti zbog nedostatka finansijskih sredstava za praćenje izolovanih staništa.
Kod ptica selica problem je još veći. Mnoge uginu na otvorenom moru, pa njihova tela nikada ne budu pronađena. Zbog toga stvarni broj stradalih životinja može biti znatno veći od zvaničnih evidencija.
U Čileu je 2023. godine pronađeno gotovo 3.000 uginulih Humboltovih pingvina. Ovaj događaj pokrenuo je novu procenu statusa vrste, koja je poslednji put analizirana 2020. godine. Ipak, naučnici upozoravaju da nije moguće sve smrtne slučajeve pripisati ptičjem gripu. Te godine zabeležen je i fenomen El Ninjo, a pingvini su bili izloženi i drugim pretnjama, uključujući slučajno stradanje u ribarskim mrežama.
Koje životinje su najizloženije dugoročnim posledicama?
Veliki broj uginulih životinja ne znači nužno da je neka vrsta na putu ka izumiranju. Mnogo toga zavisi od načina razmnožavanja, veličine populacije i toga koji deo populacije je najviše pogođen.
Dugovečne vrste koje se sporo razmnožavaju i kasno dostižu polnu zrelost posebno su osetljive na gubitak odraslih jedinki koje učestvuju u razmnožavanju. Kod njih čak i veliki gubitak relativno malog dela populacije može izazvati ozbiljne posledice tokom nekoliko generacija.
Sa druge strane, vrste koje se brzo razmnožavaju ili imaju brojne populacije mogu lakše da nadoknade gubitke. Važno je i to da li virus više pogađa mužjake ili ženke koje se razmnožavaju.
Takav primer su antarktički krzneni foke. Prema istraživanjima stručnjaka Britanskog antarktičkog instituta, virus je mnogo više pogodio mužjake nego ženke.
Razlog se krije u njihovom ponašanju. Mužjaci provode oko dva meseca na obali, gde se često sukobljavaju sa drugim jedinkama, dok ženke dolaze da okote mladunce i ubrzo se vraćaju u more. Zbog kraćeg boravka na obali manje su izložene kontaktu sa drugim životinjama.
Zbog toga su mužjaci pretrpeli velike gubitke, dok su ženke uglavnom ostale pošteđene. Ovakva razlika može značajno da utiče na sposobnost populacije da se oporavi.
Naučnici ističu i da nije uvek lako utvrditi da je upravo ptičji grip glavni uzrok opadanja neke populacije. Afrički pingvin, na primer, 2024. godine svrstan je u kategoriju kritično ugroženih vrsta, ali su procene pokazale da su za njegov pad prvenstveno odgovorni nedostatak hrane usled komercijalnog ribolova i klimatske promene, a ne ptičji grip.
Australija pod posebnom pažnjom naučnika
Posebnu zabrinutost izazivaju vrste koje već imaju male i izolovane populacije. Kod njih i relativno mali broj uginuća može značajno da poveća rizik od izumiranja. Naučnici za sada nisu potvrdili da je ptičji grip doveo neku takvu vrstu do ivice nestanka, ali pažljivo prate situaciju u Australiji, gde je H5N1 prvi put otkriven na kopnu u junu.
Ova zemlja je stanište brojnih ugroženih ptica koje ne žive nigde drugde na svetu, među kojima su narandžastotrbušni papagaj i regent medar.
U međuvremenu, u australijskim vodama već su zabeležena uginuća krznenih foka i delfina povezana sa ptičjim gripom. Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost da virus stigne do ostrva Makvori, poslednjeg velikog utočišta južnih morskih slonova koje je do tada ostalo pošteđeno zaraze.
U avgustu je australijska vlada saopštila da će evakuisati istraživačku stanicu na ovom ostrvu ukoliko se virus približi, kako bi zaštitila zaposlene od mogućih masovnih uginuća životinja. Pored rizika po zdravlje ljudi, odluka je doneta i zbog mogućeg psihološkog opterećenja osoblja koje bi moglo da prisustvuje uginuću hiljada mladunaca.
Stručnjaci upozoravaju da zaštita ugroženih vrsta ne sme da zavisi isključivo od toga kada će se njihov status promeniti na Crvenoj listi. Potrebno je istovremeno smanjivati i druge pritiske na životinjske populacije, kako bi imale veće šanse da prežive epidemije i druge pretnje.
Sledeće ažuriranje IUCN Crvene liste očekuje se 26. novembra, dok će predlozi za promenu statusa novih vrsta biti razmatrani u januaru i februaru 2027. godine.
Foto: Magnific/frimufilms
