Broj stambenih zajednica u Srbiji koje su postale kupci-proizvođači električne energije i dalje je neznatan u odnosu na domaćinstva i privredne subjekte, a u tom procesu suočavaju se sa nizom izazova – od podrške stanara, preko postavljanja elektrane na krov, do priključenja na mrežu.
Rastislav Kragić, iz stambene zajednice koja je instalirala solarnu elektranu na zgradi na Novom Beogradu, govorio je u novoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“ Centra za unapređenje životne sredine. Podkast se realizuje u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“, sa ciljem da unapredi javne politike i olakša učešće građana u dekarbonizaciji i proizvodnji električne energije za sopstvene potrebe.
Prvi izazov – ubediti komšije
„Prvi problem, koji je možda i najizazovniji, jeste ubediti komšije da mi to hoćemo“, rekao je Kragić, dodajući da je za izgradnju solarne elektrane potreban pristanak dve trećine stanara.
Projekat su započeli pre oko dve godine. Sedam stanara odlučilo je da investira i prošle godine je na četvorospratnoj zgradi postavljena solarna elektrana kapaciteta 15 kW. Svaki investitor dobija nešto više od 2 kW, dok se preostalih 300 vati koristi za zajedničku potrošnju struje u dva ulaza zgrade.
Kragić je naveo da je u njihovom slučaju povoljna okolnost bila dobijanje subvencije Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), čiji je cilj bio da se uradi demonstracioni projekat. Na taj način pokriveno je 60% troškova, dok su investitori obezbedili ostatak – po 1.000 evra.
Procena isplativosti
Jedan od izazova bila je i procena isplativosti za svako domaćinstvo. U tome im je pomogao kalkulator za isplativost izgradnje solarne elektrane. Analizom potrošnje i godišnjih troškova, zaključili su da se investicija isplati domaćinstvima sa računima za struju većim od 5.000 dinara.
„Tih mojih 2 kW proizvodi struju za mene i imaću uštedu oko 200 evra godišnje, što znači da za pet godina očekujem da mi se investicija vrati. Najavljeno poskupljenje struje imaće pozitivan efekat i ubrzaće povrat investicije. Nakon tih pet godina, sve što solarna elektrana proizvede biće čist benefit“, rekao je Kragić.
On je dodao da što su računi manji, to je period povratka investicije duži, te da cilj nije da se zameni 100% potrošnje, već da se obezbedi optimalna ušteda od oko 30% godišnje.
Postavljanje solarne elektrane
Postavljanje solarne elektrane trajalo je šest dana. Kragić je posebno naglasio važnost hidroizolacije krova, ističući da solarna elektrana ne bi trebalo da se gradi bez prethodno urađene hidroizolacije i da se mora voditi računa da ona ne bude oštećena tokom postavljanja panela. Obračun i raspodela proizvedene energije vrše se na osnovu učešća u investiciji, a u skladu s tim investitorima se smanjuju računi za struju.
Kragić je ukazao i na problem stambenih zajednica koje, za razliku od domaćinstava prozjumera, nemaju mogućnost direktne potrošnje proizvedene energije. Po njegovom mišljenju, najjednostavnije rešenje bilo bi da se uvede pravilo po kojem se priznaje određeni procenat direktne potrošnje, dok se za višak obračunava mrežarina.
Procedura dobijanja odobrenja za priključenje i prilagođavanje mernog mesta trajala je oko godinu dana. Sledeći korak je potpisivanje ugovora sa snabdevačem o kupoprodaji električne energije, ali tu se javlja nova prepreka – regulisanje zajedničke potrošnje za koju je nadležno javno preduzeće „Infostan“.
„Nismo prva stambena zajednica koja će dobiti status kupca-proizvođača, ali smo prva koja ima i zajedničku potrošnju i određeni broj investitora iz same zgrade“, rekao je Kragić i izrazio nadu da će njihov primer olakšati i ubrzati proces za druge zajednice.
Primena ovakvog rešenja, gde građani kolektivno učestvuju u proizvodnji električne energije, od izuzetnog je značaja za rastuće potrebe Srbije. U zemlji postoji oko 55.000 registrovanih stambenih zajednica, a ovaj projekat može im poslužiti kao inspiracija i konkretan model kako da postanu „solarne stambene zajednice“. Na taj način dodatno se smanjuje cena električne energije i doprinosi rasterećenju celokupnog elektroenergetskog sistema.
Celu epizodu podkasta „Elektrifikacija 2.0“ možete pogledati ovde.
Ovaj podkast izradio je Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske.
Foto: Centar za unapređenje životne sredine
