Region Nemačke koji je decenijama bio poznat po rudnicima uglja sada postaje mesto jednog od ambicioznijih projekata u oblasti čiste energije.
Posle oko dve godine izgradnje, najviša vetroturbina na svetu dostigla je svoju punu visinu u Šipkauu, malom gradu u nemačkoj pokrajini Brandenburg. Od temelja do vrha lopatice rotora visoka je čak 365 metara. To je svega tri metra manje od televizijskog tornja u Berlinu, čime se svrstava među najviše građevine u Nemačkoj.
Projekat bi trebalo da doprinese proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. „Ovo će nam pomoći da postanemo nezavisni od nafte i gasa iz drugih delova sveta“, rekao je nemački ministar zaštite životne sredine Karsten Šnajder.
Zašto je turbina toliko visoka?
Na prvi pogled, postavlja se pitanje zbog čega bi vetroturbina morala da bude visoka čak 365 metara. Odgovor se krije u vetru. Na visinama iznad 300 metara on je uglavnom jači i stabilniji, što bi trebalo da omogući proizvodnju veće količine električne energije.
Izgradnja ovakve konstrukcije predstavljala je poseban izazov, jer klasične dizalice nisu mogle da je podignu na toliku visinu. Umesto njih korišćen je posebno razvijen teleskopski uređaj.
Turbina je najpre dostigla visinu od 150 metara, nakon čega je pomoću teleskopskog sistema podignuta do 300 metara, dok je konačna visina sa rotorom dostigla 365 metara.
Projekat ipak nije prošao bez problema. Krajem 2025. godine uočeni su problemi na čeličnim delovima konstrukcije, zbog čega su radovi privremeno obustavljeni.
„Bezbednost i kvalitet imaju apsolutni prioritet u ovom globalno jedinstvenom projektu“, rekao je tada Jočen Grosman, izvršni direktor i osnivač kompanije GICON, koja radi na izgradnji.
Ukoliko sve bude teklo prema planu, turbina bi na elektroenergetsku mrežu trebalo da bude priključena u novembru.
Koliko energije može da proizvede?
Kompanija GICON očekuje da će turbina godišnje proizvoditi između 30 i 33 gigavat-časa električne energije, uz troškove proizvodnje manje od pet centi po kilovat-času.
Prema procenama kompanije, proizvodnja bi mogla da bude oko 220 odsto veća u odnosu na konvencionalne vetroturbine u okolini. Količina proizvedene energije bila bi dovoljna za snabdevanje oko 7.500 domaćinstava sa po četiri člana.
Da li bi visoke vetroturbine mogle da budu rešenje za delove Evrope?
Što je vetroturbina viša, vetar je uglavnom snažniji i stabilniji. Kompanija GICON tehnologiju razvija još od 2010. godine, a cilj projekta u Šipkauu bio je, između ostalog, da se ta pretpostavka proveri u praksi.
U susednom Klecvicu postavljen je merni stub za praćenje vetra. Rezultati su pokazali da je na visini od 300 metara vetar snažniji i stabilniji nego na visini na kojoj rade klasične vetroturbine.
To bi moglo da bude značajno za delove Evrope u kojima su vetrovi pri tlu slabiji. Od istočne Poljske do Iberijskog poluostrva postoje područja sa manje povoljnim uslovima za proizvodnju energije iz vetra.
Visoke vetroturbine mogle bi da omoguće korišćenje vetra i na takvim lokacijama, čime bi se proizvodnja energije iz ovog izvora mogla proširiti i na područja koja do sada nisu bila dovoljno pogodna.
Od rudnika uglja do hibridne elektrane
Šipkau se nalazi u oblasti Lužica, regionu koji je decenijama bio snažno povezan sa eksploatacijom uglja. Danas lokalne vlasti podstiču projekte čiste energije i investitorima nude prostor, infrastrukturu i podršku.
Plan je da se lokacija dugoročno razvije u hibridnu elektranu. Pored visoke vetroturbine, predviđena je još jedna zona za proizvodnju energije iz vetra, kao i solarni park na zemlji.
Kombinovanje različitih izvora energije trebalo bi da omogući proizvodnju električne energije tokom cele godine. Prema planovima, ovakva kombinacija mogla bi da proizvede čak pet puta više energije nego kada bi se ista površina koristila samo za solarnu elektranu.
Ni najbolja turbina ne rešava problem zastarele mreže
Projekat u Nemačkoj istovremeno ukazuje na još jedan problem sa kojim se suočava evropski energetski sistem – nedovoljno razvijene elektroenergetske mreže.
U Nemačkoj, na primer, može da se dogodi da se na severoistoku zemlje proizvede više električne energije iz vetra nego što postojeće mreže mogu da prenesu do juga zemlje, gde je potrošnja velika. U takvim situacijama vetroturbine moraju da smanje proizvodnju ili da budu privremeno isključene.
To znači da deo potencijalno proizvedene obnovljive energije ostaje neiskorišćen, dok se za nadoknadu razlike koriste gas i drugi izvori energije.
Prema analizi nemačkog lista Tagesspiegel, oko 9,3 teravat-časa energije vetra izgubljeno je u Nemačkoj samo tokom 2023. godine. Troškovi upravljanja zagušenjima na mreži dostigli su gotovo tri milijarde evra, a taj trošak se kroz naknade za mrežu na kraju odražava i na račune potrošača.
GICON i kompanija SPRIND, koja stoji iza projekta, smatraju da bi visoke vetroturbine dugoročno mogle da pomognu u rešavanju ovog problema. Ako se energija vetra može ekonomično proizvoditi i na mestima gde je pri tlu slabija, proizvodnja bi mogla da bude ravnomernije raspoređena.
Nemačka nastavlja da širi energiju vetra
Na kraju 2025. godine u Evropi je bilo instalirano oko 304 gigavata kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra, uključujući kopnene i morske vetroelektrane.
Nemačka je sa oko 77,7 gigavata instaliranog kapaciteta bila ispred Velike Britanije sa 31,6 i Španije sa 31,2 gigavata. Tokom 2025. godine Nemačka je dodala još 5.735 megavata novih kapaciteta, više nego bilo koja druga evropska zemlja.
Nemačka vlada planira i dalje širenje kapaciteta. U narednim tenderima trebalo bi da bude dodeljeno mesto za još 2.000 vetroturbina nego što je ranije bilo planirano, dok je predviđeno i raspisivanje tendera za 12 gigavata novih kapaciteta energije vetra koji bi trebalo da budu priključeni na mrežu do 2030. godine.
Foto: Magnific/2342233243747
